Živko Veljković – Kraj

 

Живко Вељковић  – Крај

Živko Veljković – Laune

Све моје победе су Пирове

Све моје rане дубоке

И питам се, док бежим сам

чему се битке воде?

Зашто сам уништио ово поље?

Зашто су сломљена копља?

Никог не мрзим, још мање волим

Све сам иништио, ништа је моје

И умирем на пољани сам

Као победник, ако херој

Као неко ког’ ће да славе

И умирем и лагани бескрај

Због сувише амбиција, снажних жеља

Из претераног српљења

Alle meine Siege sind wie die des Pyrrhus

alle meine Wunden sind tief.

Und ich frage mich liegend allein

wofür es überhaupt die Kämpfe gibt.

 

Warum zerstörte ich dieses Feld da?

Warum sind die Speere gebrochen?

Weder aus Hass noch aus Liebe –

Alles ist vernichtet, das Nichts ist meines!

 

Dann versank ich in die endlose Tiefe

wie ein Sieger, wie ein Held

wie jemand, der bejubelt wird …

 

Und ich verschwand in die Ewigkeit

wegen meines Ehrgeizes, meines starken Willens

aus übertriebener Geduld.

Živko Veljković – Kraj

Sve moje pobede su Pirove

Sve moje rane duboke

I pitam se, dok bežim sam

Čemu se bitke vode?

Zašto sam uništio ovo polje?

Zašto su slomljena koplja?

Nikog ne mrzim, još manje volim

Sve sam uništio, ništa je moje!

I umirem na poljani sam

Kao pobednik, kao heroj

Kao neko kog’ će da slave …

I umirem u lagani beskraj

Zbog suvišе ambicija, snažnih želja

Iz preteranog strpljenja.

 

Gerald Kurdoğlu Nitsche (mit Bruno Gitterle) (Hrsg.), Neue österreichische Lyrik – und kein Wort Deutsch, Innsbruck-Wien, Haymon Verlag, 2008, 212.

Živko Veljković – Hir

 

Живко Вељковић – Хир

Živko Veljković – Laune

Шта је наш плам

од блиатавог сјаја

у дубини нашој

што гори за изводи?

Шта је хир

насирам чудеса

не могу да стану?

О тужно, тужно

до краја, до дна.

И сами погледи наши

када се сретну

на линији

бистрозелена ока два …

Was ist unsere Flamme

im funkelnden Glanz

die aus unserer Tiefe

brennt zum Herzeigen?

 

Was ist unsere Laune

gegen die Wunder

die in unserem Kopf

keinen Platz finden?

 

Oh traurig, traurig

zum Ende, zu Boden.

Auch unsere einsamen Blicke

wenn sie sich treffen

auf einer Linie

zweier klarer und grüner Augen …

Živko Veljković – Hir

Šta je naš plam

od blistavog sjaja

u dubinu našoj

što gori da izbori?

Šta je naš hir

naspram čudesa

što nam u glavi

ne mogu da stanu?

O tužno, tužno

do kraja, do dna.

I sami pogledi naši

kada se sretnu

na liniji

bistrozelena oka dva …

 

Gerald Kurdoğlu Nitsche (mit Bruno Gitterle) (Hrsg.), Neue österreichische Lyrik – und kein Wort Deutsch, Innsbruck-Wien, Haymon Verlag, 2008, 213.

Petar Vujčić – Anđeli dane ne broje

 

Petar Vujčić – Anđeli dane ne broje

Petar Vujčić – Engel zählen die Tage nicht

Lahorak pire krilima

Tamo gde cvetovi stoje

Raj je to

Nijedan maj

Ne gube

Sa pesmom se

I muzikom

Ljube

Tamo se Sunce odmara

Ne šeta

Zvezde se ne gase

Bog večno sija

U Službi se počiva

Postojanjem lepota

Uživa

Die Brise bläst gegen die Flügel

Dort wo die Blumen sind

Da ist der Himmel

 

Sie verpassen keinen Mai

Mit Liedern und Musik

Küssen sie sich

 

Dort ruht die Sonne

Wandert nicht

Die Sterne verglühen nicht

 

Gott leuchtet ewig

Er ruht in seinem Dienst

In seinem Dasein

Die Schönheit genießend

 

Петар Вујчић – Анђели дане не броје

Лахорак пире крилима

Тамо где цветови стоје

Рај је то

Ниједан мај

Не губе

Са песмом се

И музиком

Љубе

Тамо се Сунце одмара

Не шета

Звезде се не гасе

Бог вечно сија

У Служби се почива

Постојанјем лепота

Ужива

Gerald Kurdoğlu Nitsche (mit Bruno Gitterle) (Hrsg.), Neue österreichische Lyrik – und kein Wort Deutsch, Innsbruck-Wien, Haymon Verlag, 2008, 240.

Petar Vujčić – Blagoslov

ie Felder

Petar Vujčić – Blagoslov

Petar Vujčić – Ein Segen

Pesmu pevala

Kamen raspevala

Ševu natpevala

Mraz raskravila

Slavuja postidela

Rosu osušila

Ozelenela goru

Rascvetala polja

Pčelu medom podojila

Moje Sunce bila

Život ispunila lepotom

Srce divotom

Sie sang das Lied

Weichte den Stein auf

Übertönte die Lerche

Taute den Frost auf

Beschämte die Nachtigall

Trocknete den Tau

Ergrünte den Wald

Erblühte die Felder

Stillte die Biene mit Honig

War meine Sonne gewesen

Das Leben mit Schönheit erfüllt

Das Herz mit Bezauberung

 

Петар Вујчић – благослов

Песму певала

Камен распевала

Шеву натпевала

Мраз раскравила

Славуја постидела

Росу осушила

Озеленена гору

Расцветала поља

Пчелу медом подојила

Моје Сунце била

Живот испунила лепотом

Срце дивотом

Gerald Kurdoğlu Nitsche (mit Bruno Gitterle) (Hrsg.), Neue österreichische Lyrik – und kein Wort Deutsch, Innsbruck-Wien, Haymon Verlag, 2008, 284.

%d blogeri kao ovaj: