Ivan Čuković – Dobra gospodarica

Ivan Čuković

Dobra gospodarica

Dobra gospodarica mora čuda znati,

Da si zdigne poštenje i nju ljubi vsaki!

Potribno j’ prvič, da si drži lipu zoru

Za preteljicu, da je onda jur na dvoru.

Ar ako se prekasno staje jutro ‘z stelje,

Malo će bit va stanu čistoće, uredbe.

Stelju spravit, raspravit, nij veliko ženi.

Znaj to: „Kako se prostre, tako se i leži!“

K dobromu snu i zdravlju donosi i stelja;

Ka se za to ne mari, nij dost skrbna žena!

Ar to, da va nje stanu vsi se dobro zispû,

Dobru volju povekša, cel dva veseli su.

Kuhat, spražit, peć, čini se nek kako-tako,

Nego da ima obraz i da bude slastno.

Šikana ženska ruka hvale, zlata j’ vridna,

Vse dobro upotribi, po zlu ne gre ništa.

Vse je na svojim mesti, na veži, va kamri,

Ne čeka zadnji hipac, za vse najper skrbi!

Šit, prat, tiglat, ka žena ne bi morala znat?

Da joj s računom drugi ne dojdedu za vrat!

Osebujno med ženskim delom je krpanje,

Zdigne i bogati stan, to j’ pravo šparanje.

Va košulja, prateži, sanjki i muslavo,

Je za gospodaricu čemerno zrcalo!

Ne prava joj glava velika bit kot kotal,

Znat i dice čišćenje, nij to zadnji posal.

Čistoća je pol zdravlja; nečištoća beteg,

Još i blago ne raste, ko ne čistiš vsenek!

A pak betežne dvorit, strpljeno, ljubezno,

Blagoslov nosi, spravlja zasluške za nebo.

Štat, pisat i računat, to neće škoditi,

Prem ne moradu bit ljudi vsi prezviti.

Ali da ne zmanjkaju strah božji, pobožnost,

Prez kih je na vom svitu vas trud nek himbenost;

Ovo ti je potribno kršćanskomu žitku

I će gospodarici prinest večnu diku!

Pjesništvo Gradišćanskih Hrvata, HAK, Beč, 1977, 44-45.

Ivan Čuković

svaki

prijateljica

svi

cijel

slasno

svenek

Božji

vječnu