Kalman Mesarić – Sanja

Kalman Mesarić

Sanja

Jesensko je vrime,

Mrzlo j‘ vani delat.

S magle pošicuje –

Kad projdem vičerat.

Po vičeri sedem,

Da počinem v kutu,

Glavu doli krenem –

Po tom dugom trudu.

Bivam v tihoj sanji:

Da se s Milom šećem,

V oktobarskoj noći –

Skroz po suhim lišćem.

Tuge njoj povidam –

Da mi laglje bude.

– Ah, čuda ih imam! –

Ti ne poznaš ljude!

Ona me j‘ batrila:

Ugovarat moru!

Ar vse nij istina,

Ča ljudi zgovoru!…

Kad dojdemo do vrat

Nje miloga doma,

Poljubim ju većkrat –

Pak otide ona.

Povidat joj kanim

Na hitri još nešto,

Ter za njom pograbim – –

Joj meni, ča je to!?…

Pjesništvo Gradišćanskih Hrvata, HAK, Beč, 1977, 69-70.

Kalman Mesarić

%d blogeri kao ovaj: