Živko Veljković – Kraj

 

Живко Вељковић  – Крај

Živko Veljković – Laune

Све моје победе су Пирове

Све моје rане дубоке

И питам се, док бежим сам

чему се битке воде?

Зашто сам уништио ово поље?

Зашто су сломљена копља?

Никог не мрзим, још мање волим

Све сам иништио, ништа је моје

И умирем на пољани сам

Као победник, ако херој

Као неко ког’ ће да славе

И умирем и лагани бескрај

Због сувише амбиција, снажних жеља

Из претераног српљења

Alle meine Siege sind wie die des Pyrrhus

alle meine Wunden sind tief.

Und ich frage mich liegend allein

wofür es überhaupt die Kämpfe gibt.

 

Warum zerstörte ich dieses Feld da?

Warum sind die Speere gebrochen?

Weder aus Hass noch aus Liebe –

Alles ist vernichtet, das Nichts ist meines!

 

Dann versank ich in die endlose Tiefe

wie ein Sieger, wie ein Held

wie jemand, der bejubelt wird …

 

Und ich verschwand in die Ewigkeit

wegen meines Ehrgeizes, meines starken Willens

aus übertriebener Geduld.

Živko Veljković – Kraj

Sve moje pobede su Pirove

Sve moje rane duboke

I pitam se, dok bežim sam

Čemu se bitke vode?

Zašto sam uništio ovo polje?

Zašto su slomljena koplja?

Nikog ne mrzim, još manje volim

Sve sam uništio, ništa je moje!

I umirem na poljani sam

Kao pobednik, kao heroj

Kao neko kog’ će da slave …

I umirem u lagani beskraj

Zbog suvišе ambicija, snažnih želja

Iz preteranog strpljenja.

 

Gerald Kurdoğlu Nitsche (mit Bruno Gitterle) (Hrsg.), Neue österreichische Lyrik – und kein Wort Deutsch, Innsbruck-Wien, Haymon Verlag, 2008, 212.

Živko Veljković – Hir

 

Живко Вељковић – Хир

Živko Veljković – Laune

Шта је наш плам

од блиатавог сјаја

у дубини нашој

што гори за изводи?

Шта је хир

насирам чудеса

не могу да стану?

О тужно, тужно

до краја, до дна.

И сами погледи наши

када се сретну

на линији

бистрозелена ока два …

Was ist unsere Flamme

im funkelnden Glanz

die aus unserer Tiefe

brennt zum Herzeigen?

 

Was ist unsere Laune

gegen die Wunder

die in unserem Kopf

keinen Platz finden?

 

Oh traurig, traurig

zum Ende, zu Boden.

Auch unsere einsamen Blicke

wenn sie sich treffen

auf einer Linie

zweier klarer und grüner Augen …

Živko Veljković – Hir

Šta je naš plam

od blistavog sjaja

u dubinu našoj

što gori da izbori?

Šta je naš hir

naspram čudesa

što nam u glavi

ne mogu da stanu?

O tužno, tužno

do kraja, do dna.

I sami pogledi naši

kada se sretnu

na liniji

bistrozelena oka dva …

 

Gerald Kurdoğlu Nitsche (mit Bruno Gitterle) (Hrsg.), Neue österreichische Lyrik – und kein Wort Deutsch, Innsbruck-Wien, Haymon Verlag, 2008, 213.

%d blogeri kao ovaj: