File Sedenik – Na domorodnom mjestu

File Sedenik

Na domorodnom mjestu

Čemu sam neg došal

   simo va ‘vo selo?

To naše ognjišće

   zdavno j’ ugašeno!

Hiža, striha prazna,

   zaprta su vrata,

pauk paučinu snova

   med obloke sada.

Ne, nigdor se ovde

   veseli, kad dojdem,

nigdor se ne plače,

   kad odavljek projdem:

Ki su mene ovde

   ‘vako prijet htili,

počivadu zdavno

   v cimitora krili.

Moju prošlost odvud

   prez sleda odajde:

kamo se obrnem,

   poznanca ne najdem.

Ako pak ko staro

   drivo ne bih vidil,

još i veroval ne b’,

   da sam domom dospil.

Neg ‘va stara stabla

   su mi još poznanci,

kolikokrat sam ‘z njih

   znimal gnjazda s jajci!

Čudakrat me držu

   njih debele kite,

kot majkine ruke

   svoje dobro dite.

Bog te blagoslovi,

   o milo stabalje,

vas, moje negdašnje

   verne prijatelje!

Sunce neka dugo

   na vas pušća trake,

a ta moj spominak

   pozabit nekate!

Kad ja sada od vas

   va daljinu projdem,

gdo zna, s vami je li

   se još kada najdem?

S vami, znam, već nigdar,

   najviše još jednoč:

s vašim žiljem onde,

   va toj zemlji pak koč.

Kalendar Gradišće 1951, 52.

veseli, ka dojdem,>veseli, kad dojdem,

usporedi Benčić II

Nikola Benčić, Književnost gradišćanskih Hrvata od XVI. stoljeća do 1921., Zagreb, 1998, 293-294.