Mate Miloradić – Ljubi Boga, Gospodina!

Mate Miloradić

Ljubi Boga, Gospodina!

Dragi brate v novom ljeti,

Ko će nam se sad početi,

Ne čini mi zloga čina,

Ljubi Boga, Gospodina!

Stari oče, stara mati,

Vas ja ne ću pokarati:

Radost vam je ta jedina,

Ljubit Boga, Gospodina!

Hižni otac, kršćan budi,

Spačenje je ov svit hudi,

Znaš za kamen od malina…

Ljubi Boga, Gospodina!

Vidiš zminut svoje danke,

Ne stroši ih uz mozanke,

A i ako piješ vina,

Ljubi Boga, Gospodina!

Sto zlih prilik ima svaki,

Sve nas drži vrag na kvaki;

Čuvaj sebe, kćer i sina,

Ljubi Boga, Gospodina!

Mudar budi, jake volje!

Stalan stoji trs uz kolje,

Ne veže se snop prez klina…

Ljubi Boga, Gospodina!

Milost s neba j’ kolac tebi,

Klin – pokora oštra sebi;

Svitska ćut je prazna pina…

Ljubi Boga, Gospodina!

Hižna mati, ne zamiri,

Zla je iskra va pazdiri,

Mlada duša je kćerina…

Ljubi Boga, Gospodina!

Ne pušćaj va kamru miša,

Kćer si neka ne naviša

Na se svile, krinolina…

Ljubi Boga, Gospodina!

Ti mladina, sini, kćere,

Znaj mi nauk svete vjere!

Zletit će ti vred milina…

Ljubi Boga, Gospodina!

Himbena je radost svita,

Vred uvene kako kita

Zelenoga rozmarina…

Ljubi Boga, Gospodina!

Milo dite, ne znaš za se,

Dost se plačeš na sve glase,

Ne znaš ti još toga čina,

Ljubit Boga, Gospodina!

Rasti lipo dan do dneva,

Učit će te rič očeva

I milina materina

Ljubit Boga, Gospodina!

Dragi brate, mudrost prava

Pravo dobro raspoznava;

Znaj, ča je svemu sredina,

Ljubi Boga, Gospodina!

Ne bud rob dobra svitskoga;

Ko j’ najbolje, i od toga

Vreda gori lize slina…

Ljubi Boga, Gospodina!

Mnoge želje srce goji,

Nek va Bogu se spokoji!

Rič je oca Augustina. –

Ljubi Boga, Gospodina!

Kalendar Gradišće 1951, 31-32.

Feri Sedenik – Miruj!

File Sedenik

Miruj!

Kada mnoge i prez broja

   nosiš gorke srca boli,

da ne zdvaja duša tvoja,

   Ocu v nebi se pomoli.

Kada tvoje suzno oko

   tvoga žitka rane gleda,

o, podigni, na visoko

   nebo svoja lica bleda.

Vsakoj boli, vsakoj rani

   pri Njem najdeš polašćinu;

od zdvojnosti te obrani,

   odname vsu težinu.

Doma si va večnom dvori…

   nij na zemlji nebo tvoje;

poglej gori i govori:

   „Miruj, miruj, srce moje.“

Kalendar Gradišće 1951, 52.

File Sedenik – Na domorodnom mjestu

File Sedenik

Na domorodnom mjestu

Čemu sam neg došal

   simo va ‘vo selo?

To naše ognjišće

   zdavno j’ ugašeno!

Hiža, striha prazna,

   zaprta su vrata,

pauk paučinu snova

   med obloke sada.

Ne, nigdor se ovde

   veseli, kad dojdem,

nigdor se ne plače,

   kad odavljek projdem:

Ki su mene ovde

   ‘vako prijet htili,

počivadu zdavno

   v cimitora krili.

Moju prošlost odvud

   prez sleda odajde:

kamo se obrnem,

   poznanca ne najdem.

Ako pak ko staro

   drivo ne bih vidil,

još i veroval ne b’,

   da sam domom dospil.

Neg ‘va stara stabla

   su mi još poznanci,

kolikokrat sam ‘z njih

   znimal gnjazda s jajci!

Čudakrat me držu

   njih debele kite,

kot majkine ruke

   svoje dobro dite.

Bog te blagoslovi,

   o milo stabalje,

vas, moje negdašnje

   verne prijatelje!

Sunce neka dugo

   na vas pušća trake,

a ta moj spominak

   pozabit nekate!

Kad ja sada od vas

   va daljinu projdem,

gdo zna, s vami je li

   se još kada najdem?

S vami, znam, već nigdar,

   najviše još jednoč:

s vašim žiljem onde,

   va toj zemlji pak koč.

Kalendar Gradišće 1951, 52.

veseli, ka dojdem,>veseli, kad dojdem,

usporedi Benčić II

Nikola Benčić, Književnost gradišćanskih Hrvata od XVI. stoljeća do 1921., Zagreb, 1998, 293-294.

File Sedenik – Ljubim te

File Sedenik

Ljubim te

Odkad sam te vidil,

   srce nima mira;

ono za te živi,

   za tobom umira.

S licom tvojim glavu

   i na pokoj nagnem;

s manom si i va snu,

   a i kad se stanem.

Dan za danom mine

   kod tebe ovako,

a srce ‘no gine

   za tobom polako.

Sanut srcu ne daj,

   ko te ‘vako ljubi;

zvrhu njega vladaj

   ter mu nebo budi!

Ko sam i siromah,

   a ti pak bogata,

znaj: ljubav je doma

već vridna od zlata.

Kalendar Gradišće 1951, 53.

http://www.enciklopedija.hr/natuknica.aspx?id=55139

Jovan Jovanović Zmaj – Zvezda jato

Jovan Jovanović Zmaj

Zvezda jato

Kud gledaš, čedo,

Kud gledaš, zlato?

U vedro nebo,

U zvezda jato.

Očice dižeš

U plavo more,

Ručice širiš

Onamo gore.

Nad tobom stoje

Visine svete,

Želje sve tvoje

Onamo lete.

Oh, tako, tako

Uči se samo

U svako doba

Gledati tamo!

I kad se vihor

Zavitla ljuti,

I kad mi oblak

Nebo zamuti:

Znaj, da je nebo

To plavo more,

Znaj, da su zvezde

I onda gore.

Jer majke ne ćeš

Imat doveka,

A nebo uvek

Dat će ti leka.

Znaj, da je oblak

Roka kratkoga,

A više zvezda

Da ima Boga.

Upravljaj oči

K onoj stazi,

Jer po toj stazi

Uteha slazi.

Oh, tako, tako

Uči se samo

Okom i dušom

Gledati tamo!

Kalendar Gradišće 1951, 117.

čedo: ditešće

uteha: batrenje

Zmaj Jovan Jovanić>Jovan Jovanić Zmaj

Feri Sučić – Dvi rane žetve

Feri Sučić

Dvi rane žetve

Lipanjsko sunčano jutro

Zniklo iz noći je plave.

Klasovi zreli nagiblju

Bliže k zemlji svoje glave.

Rano jur došli su žnjači,

Vesela pjesma je prati,

Kose na suncu se svitu,

Padaju klasovi zlati.

Pada pod noge i cvijeće,

Premda mu nije još doba.

Misli mi tužne odbludu

K prvoj ljubavi do groba…

Zlati su bili nje vlasi

Oči kot modrocvijet,

Koga sad žetvena kosa

Ruši u rukovet.

Kalendar Gradišće 2019, 66.

Kalendar Gradišće 1951, 141.

modrocv’jet, modrocv‘ljet>modrocvijet

https://www.plantea.com.hr/razlicak/

rukovjet>rukovet (Büschel)

Feri Sučić – Spomin

Feri Sučić

Spomin

Ovde stoji klupa,

Ovde i travica,

Sve je kot prije.

A moja ljubica?

Dugo j‘ toga, dugo,

Da sam ovde bivao,

Sve došlo je drugo,

Nego s njom sam snivao…

O ča tako plaho

Pjeva danas ptica?

Na nas je zabila

Trava i klupčica!

Trava i klupčica

Nas je pozabila,

Ali rana srca

Bolno se sjetila.

Dok mi srce kuca,

Znat će i klupčica,

Znat će i travica,

Da je polamala

Rič, ku mi je dala!

Kalendar Gradišće 1951, 181.

Franjo Sučić

Feri Sučić – Koncem listopada

Feri Sučić

Koncem listopada

Postelju već širom ljeto si nastriva,

Lišće žuto pada i zemlju pokriva,

Suncokret naslanja plotu se na rame,

Kao zadnji prizor neke tajne drame.

Goda to se tiho, ni krik se ne čuje

U maglini mličnoj jesen svud caruje!

Ognji loze vinske su se pogasili,

Potoki u mračnost tiho otcurili.

Već i mrazi prvi na polje su pali

I na cvijet u vrtu. Zbogom su nam dali

Pjevači krilati i odnesli sunce daleko na jug.

Sad bura nek luta kroz šumu i lug.

Opet su nam došli kišoviti sati,

Da skinu koprenu s vizije i sanje.

Tuga, nada smrti opet nam se vrati

I kajanje gorko. Prekasno spoznanje!

O, blago sad srcu, ko se već ne sjeća!

Svaku jesen novu stara bol je veća,

Dok ne pusti doba u milosrdnosti

I prik našeg groba zastore prošlosti!

Kalendar Gradišće 2019, 67.

Kalendar Gradišće 1951, 182.

Franjo Sučić

Goda to se tiho (Goda se to tiho)

Anton Leopold – Oblaki

Anton Leopold

Oblaki

Oblaki se šeću

Po nebu visokom,

K zemlji pogled kreću

Svojim škurim okom.

Izvalile su se

Iz oka škuroga

Krupne, sjajne suze:

Blagoslov od Boga

Našle su zemljicu

U žaji trpeću,

Digle su glavicu

Prignutom svijeću

Zemlja toplo diše

U blagoj nježnosti,

A cvijeće miriše

U bajnoj skrovnosti.

Kalendar Gradišće 1951, 191.

Anton Leopold – Otajnost Repca

Anton Leopold

Otajnost Repca

Seoska gora se ovija

Kot zeleni vijenac;

Pod njom pruža se kot zmija

Bistri potok Rebac.

Mali slapi bliskajući

Nemirno putuju,

I turobno šaptajući

Prošlost oplakuju.

Vrbe, jalše i topoli

Njevi su čuvari,

Sjećaju se puni boli

Na dogodjaj stari.

Mnogi topol i vrbica

Nimi si svidoki

Te balade, ku nam priča

Voda u potoki:

Ovde su se zakopali

Ostanki vojakov,

Ki su negda bit morali

Žrtva nemirnjakov.

Kalendar Gradišće 1951, 191.

dogodaj>dogodjaj