Anton Leopold – Gerištof

Anton Leopold

Gerištof

Zelene lozice,

Pitome travice,

U dolini selo,

Lipo stanje bijelo.

U sredini curak,

Danas uzak jarak,

Travnik i gušterna,

Zdenac nazvan djerma.

Zgora uz kostanje

Crikva, Božje stanje,

Onde blizu škola,

Drivlje usred kola.

Gerištof hrvatski,

Krug narodni bratski,

Selo sve zeleno,

Danas otvoreno.

Žab već nij va mlaki,

Ter rič „Zelenjaki“

More značaj pravi

Imat nek po travi.

Bojni teški dani

Tukli na sve strani,

Selo je trpilo,

Na pol izgorilo.

Ovde skrbno ljudstvo,

Danas mnogo društvo,

Poznat PAX orkestar,

Jačke bratov, sestar.

Hrvatski Gerištof,

Kasno mu kiritof,

No i na Jandrinju

Radost sja u sinju!

Gerištof, 1990.

Anton Leopold, Sunce domovine, hkdc, Željezno, 1996, 53.

Kroatisch Geresdorf (kroat. Gerištof, ungar. Gyirot) ist ein Dorf in der Gemeinde Nikitsch im Bezirk Oberpullendorf im mittleren Burgenland. Der Ort liegt nordwestlich von Lutzmannsburg etwa fünf Kilometer vor der Landesgrenze zu Ungarn.

https://de.wikipedia.org/wiki/Kroatisch_Geresdorf

https://hr.wikipedia.org/wiki/Geri%C5%A1tof

>Gerištof, Zelenjaki…

Anton Leopold – Zelenjaki

Anton Leopold

Zelenjaki

(Stara priča)

U dolini bujnoj stisnuto je selo,

Kot u gnjazdu jajca leži stanje bijelo.

„Mlakica“ se zove… Ar se zdola znaka

Nasred selske place širi mutne mlaka.

Diboka je u sredini, plitva skraja,

Jedan uzak curak stalno ju napaja;

Na nje dnu su skrite tajne žive zviri,

U njoj svenek vode, ka se lijeno širi.

Pri ubrovi raste zelen šaš i trska,

Mnogi kaljuž, voda mutna, katkad mrska;

Ovde-onde pliva sluzno zelenilo

Žabokrečine se mnogo nalovilo.

U toj mlaki jur od davna živu žabe,

Pumpori i haske, kreketuše babe;

Tihe su pri danu, plivaju i skaču,

Ali v mlačnoj noći veselo si jaču.

Te koncerte, bučno noćno kreketanje,

Ljudi rado čuju, ar im slatku sanje.

Dokle ljudi hrču, noćnom pilom pilu,

Kva, kva, pum, pum – čut je s mlake pod svu silu.

Tako je u selo Mlakici sve milo,

Ča u mlaki biva… a i zelenilo.

Kreketušam su zahvalni na toj pjesmi.

U njev paradižom nigdor dirat ne smi…

Čuo sam negda jednu staru povidajku:

Otkud zvira? – Pitaj starumajku!:

Zibirali su si negda Mlakičari

Starešinu sela, po regula stari.

Starešina (danas se on zove liktar)

Mora biti muž pravičan, jak i bistar!

Tri su kandidati bili na toj listi,

Preštimani muži sve idealisti.

Svi jednako vridni, teško se odlučit:

Ki je sposobniji, selu bolje služit?

Jedan ima najper ovo, bolje ono.

Kad prevažeš, svi su skoro isto zvono.

Po sjednici Tanač sela se razajde:

Prem sve muke starešina se ne najde!

Zato neki purgar čudan plan predlaže,

S tim predlogom se pak gmajski sabor slaže:

Svi tri muži neka v mlaku nutra skoču,

I pod vodu s glavom, tijelo sve namoču.

Kad van zajdu, ta će biti starešina,

Ki već zelenila na svom tijelu ima!…

Božanje potvrdi: ideja je sjajna!

I ov predlog primi Poštovana Gmajna:

Starešina postat će pak najvridniji,

Ki iz mlake zajde van – najzeleniji!…

Biše v ljeti, kad je sunce vruće peklo.

Ljudstvo sela, sve s k mlaki skupa steklo.

Pri ubrovi stali su tri goli muži,

Mogućnost za uspjeh svakomu se pruži!

Signal na skok selski kišbirov će dati,

Zatrubiti rogom, rukom zamahati;

Prisežniki sela hte pak konštatirat,

Najzelenijega starešinom birat.

Puno napetosti čeka cijelo selo,

Pitanje napuni mnogo svitlo čelo:

Gdo će nek ta novi starešina biti,

Podanikom Gmajne redit i suditi?…

Dojde hipac – svi su ljudi odahnuli,

Sluga gmajne puše, rog volovski tuli,

Rukom doli mahne – nemir u narodu.

A tri muži pri tom skočiju u vodu.

Kot da puknu puške, trikrat bučno pljumsne,

I pod vodu svaki s glavom se zadruzne,

Koprcaju nutri, u kaljužu, šašu – –

Žabe krdu dalje, silno se prestrašu.

Onda pak svi trimi mučno van doplaznu.

Narod klica, čeka na odluku važnu:

Tri junaki, svaki zelen do šišanjka!

Teško će se riješit ta zelena ganjka!

Prisežniki sela, na križ priseženi,

Riješit hte pravično izbor ta zeleni,

Oči su pazljivi, gledaju „zelene“ – –

Nije lako sudit! – šušljaju si žene.

I ne dura dugo, bubanj se oglasi,

Najstariji od prisežnikov sud proglasi.

Jure Žabić najveć zelenila ima,

Tako je on novi seoski starešina!

Tada med narodom bukne bura prava,

Sve sad klica, viče, odobrava;

Ljudi su kot zvana sebe, slavlje cijelo,

Čuje se to još i u susjedsko selo.

Kad su pak na večer žabe kreketale,

Novoga su starešinu pozdravljale:

Poštovana Gmajna ima se sastati:

Starešinsko žezlo Žabiću predati!

Opet blizu mlake pri svetačnom aktu –

Svirale im žabe, tukle im po taktu –

Predali su žezlo svomu starešini,

Svečevalo se to pri domaćem vini.

Biše neki Cigan, ki je krpao kotle,

On je dobro znao za sela tajne posle,

Putovao je, s svojom ženom Ciganicom,

S koli pod punjavom i s brojnom dičicom.

Ča su znali Cigan a i Ciganica,

Vrijeda je dočula cijela okolica:

Da si Mlakičari, po planu velikom,

Birali starešinu s žabokrečinom!…

Tako im se zdilo neko časno ime,

Ko je još ostalo dugo, dugo vrime;

Kigod zna za žablji zelen raj va mlaki,

Mlakičare zove v šali: Zelenjaki!

Kalendar Gradišće 1981, 168-169.

Anton Leopold – Gerištof u ognju (Velika subota 1945.)

Anton Leopold

Gerištof u ognju

(Velika subota 1945.)

Gerištof je lipo selo,

Zelenilom se oplelo.

Stara priča daje znake,

Povida za „Zelenjake“.

Zeleno je i ufanje,

Da hte jednoč procvast sanje,

Ono staro novo biti,

Sva lipota se otkriti!

Obnovljenje je doneslo

Fulo jaje ko se streslo,

Uz praskanje, uz grozotu,

Na dan Veliku subotu.

Boj se došao posve blizu,

Uz ničenja, smrt i krizu.

I Gerištof dao je žrtve,

Po svi fronti brojne mrtve.

S nekud došli su Sovjeti,

Ovo selo zauzeti;

Krvavo uz mnogi glorij

Zet Austrije teritorij.

A od petka u subotu

Nešto krilo se u plotu,

Jutro rano oganj prasne,

Striljanje uz krike glasne.

Je li oganj to Vazmeni,

Marcijuški žar rumeni?

Pucalo je i grmilo,

Mirno selo je gorilo.

O kade ste, ognjobranci?

Pivnice su skriti šanci,

Ne moreš da ideš gasit,

I ča bi se moglo spasit!

Tisuć kogul mino fućka,

One nisu smrdež mućka;

I granatov praska žarki,

Nisu jaja va košarki!

Gerištof je kot lomača,

Oganj riga pozoj-kača,

Plamen puca, dim se diže

Garež smrdi, u zrak riže.

Ognja žar u Gerištofi,

Goru škadnji, hiže, krovi:

Škola, klupi, sve je plamen,

Pada drivo, črip i kamen.

Nasred sela plah potočić,

Kot muslavi je obločić,

Nije blijed od zelenila,

Krv ga je počrljenila.

Vojaki kot divlji bižu,

Padju ili ruke dižu,

Ranjeni, a drugi mrtvi,

Kot je Kristuš, puni krvi.

Plamen puca, grozno praska,

Pada greda, gori daska.

Blago ruje i crkuje.

Človik moli ili psuje.

Zvoni sad kot spomin jedan

Spu u Veliki tajedan.

A pak da se javu škrebe? –

To je boj, ki gromom grebe!

Još i crikva na red došla,

Krv je ovde dala posla,

Mašno rublje, rasčihali,

Ranjenike s njim vezali.

Divlji boj u Gerištofu,

Selo palo v katastrofu,

Prez krovine stanovniki,

U grob pali i vojniki.

Evo tuge i grozote,

Aldov Velike subote!

Bože, daj da padne jaram,

I da pride mira Vazam!

Selo kroz boj izgoreno,

Postalo je obnovljeno.

Žabic nima curka krilo,

Ipak diše zelenilo!

Gerištof – Frakanava, 1990.

Anton Leopold, Svitli kolobar, hkdc, Željezno, 1995, 40-41.

raščihati

fulo – slipo, slabo

1945.

tri pjesme: nagrada (award), Oto (Maksimale), KKK

Klima award 2020

nagrada je stigla sada u zeleni Gerištof

selo Zelenjakov

Fleiß bringt einen Preis

jisti zdravu hranu zbog klime

od protulića do zime

VWA piše o tom naime

Clarissa joj je ime

generacija novo sime

https://volksgruppen.orf.at/hrvati/stories/3081081/

Oto Maks

Maks

ne, zvao se Oto

to je oto

to maksimalno

Oto Maksimale

došao je i u finale

Austrijski travnjaki su mu bila mjesta

kade se svečuju mnogi nogometni uspjehi

Schauen Sie, šaun si…

moj jezik je i mišavina

hrvatski znam

ali i nimški govorim

hrvatski je mislio a nimški govorio

slavio, svečevao, gostovao

sve je za uspjeh dao

a tv-tim sve je snimao

radio je emitirao

a COVID ga nije milovao

puno nam je Oto dao

barem meni, ali i širom-barom

Barić

nogometni carić

https://volksgruppen.orf.at/hrvati/stories/3080401/

Nakovićevo naticanje o koronaknjiževnosti

korona (skoro svagdir je sada doma, najbolje to znaju Opa i Oma)

književnost (nikad je nije dost)

Koljnof (škola je naticanje morala organizirati online, ipak fajn)

https://volksgruppen.orf.at/hrvati/stories/3079571/

17 dice u Koljnofskoj školi je recitiralo o virušu, DDH: 20. 12. 2020.

Izolacija (Marijana Palatin)

Veliki – mali (Doroteja Zeichmann)

Sanja koronanoći (Doroteja Zeichmann)

Korona (Jurica Čenar)

Anton Leopold – Gerištofcem

Anton Leopold

Gerištofcem

Gerištofci, poštenjaki,

Nekrivični nesrićnjaki –

Plamen ognja, šaka črna

Je za vas nemilosrdna.

Isušene vaše mlake

Već ne gaju zelenjake.

Suše jesu vodu spile,

Mokre jarke istrošile.

O poštujte velikane

Svetoga nam Florijana!

Izgradite mu pilj bijeli,

Da vas čuva sve va seli!

Cvijeće iz Gradišća, vlastita naklada, Gornja Pulja, 1954, 27.

proste pjesme: Martin miruje, Gerištof je prazan, pojam praznik i Hartberg

Martin M.

Robin Hood

bez kapice

bez srama

kriminalna drama

pljačkao i folišio bilance banke 30 ljet

a nitko ga nije pritom zaustavio

ali sada padaju svi

sve će se otkriti

ali dekada blokada

šokijada skandala

bankovnoga vandala

oštećena mušterija sada hoda va sandala

Deutschkreutz, 15. 8. 2020.: Der Pucher is a Bücher (aber jetzt schau ma doch in di Bücha…)

Gerištof 2020.

Ratištofsko shodišće je u znaku korone

nogometni igrači su u karanteni

nema tamburice uz oganj

Žabljak je otpovidan

čemerne misli zganjaj

išći vrganj

ili sanjaj

https://volksgruppen.orf.at/hrvati/stories/3062644/

https://volksgruppen.orf.at/hrvati/stories/3062408/

https://volksgruppen.orf.at/hrvati/stories/3062357/

István Nyomárkay ima praznik

povijesni rječnik piše za pojam praznik sljedeće

praznik: saki, ki svoju ženu ostavi i drugu zame, je praznik, i ki od drugoga otpušćanu ženu zame, je praznik

niti kurviši, niti prazniki… nebesko kraljestvo posest nete

praznost: vi ste nezbrojene praznosti zvršili

i ne praznuj!

bilo pa prošlo

praznik su sada ali i ferije

dopust, gušt

plemeniti prazniki

veselu se dica i školniki

https://volksgruppen.orf.at/hrvati/stories/3063147/

praznik (Hurer), praznost (Unkeuschheit)…

Hartberg

Martschitsch

Robitschko

Matejka

kandidati kampanje

za

komunalne izbore

Gemeinderatswahlen in Hartberg, 6_2020

Na televiziji u emisiji Report govoru političari, Austrijanci, iz Hartberga.

Anton Leopold: Zelenjaki

Zelenjaki

Pred mnogi i mnogi ljeti odibirali su u selu pretpostavnoga, koga danas zovu načelnik ili liktar. A to nije bilo svenek lako, ar je u selu bilo već vrlih muži, ki bi imali pamet i sposobnost za ovu službu.

Stalo se je, da je pretpostavni Blaž naglo umro. Morao se vrijeda odibrati novi.

No, ovput to nije bilo lako, ar su bili tri kandidati: Jure, Zidor pak Pave. Svi tri su bili sposobni. Ni jedan nije bio bolji ili gorji od drugoga. Kad se pak u tri sjednica „poštovane gmajne“ nije odlučilo, su oni pitali najstarjega muža sela. Ov devedesetpetljetni starac je još bio javoran, imao još oštru pamet pod svojom kapom astrikom.

Stari Kuzmo je rado sidio na drivenoj klupi pod velikom vrbom uz široku mlaku nasred sela. U svakoj mlaki, okrojenom rogozom, živile su zelene žabe i male žabice. Ove žabe kreketale su u dugi protulićni i ljetni noći. Kad su došli starca pitati za tanač, reče:

„Vidite ovu našu mlaku, u koj ima toliko i toliko žabokrećic¹, ku su napravile naše žabice. Svi tri kandidati neka skoču u vodu – mer zatopiti se nećedu – ar nije tako diboko. Ki bude imao na svojem tijelu najveć zelenila, ta neka bude pretpostavni.“

Tako se je pak učinilo. Svi tri su se morali svlići do gać ter skočiti u vodu. Veli se, da je imao jedan od njih veći trbuh. Na ov trbuh se je navalilo najveć zelenila.

Tako je nastao deblji Jure Stanić novi načelnik. Dojduću nedilju je jur prisegao pred tanačem „poštovane gmajne.“ Bio je dobar pretpostavni. Skrbio se je, da ostane u selu zelena priroda nedotaknuta.

No, nasljednik Jure Stanića – malo slabije pameti – dao je ipak zagrnuti tu široku mlaku.

Glas o ovom odibiranju raširio se je bio vrijeda široko i daleko. I susjedi Hrvati su pak počeli stanovnikom toga sela govoriti „Zelenjaki.“

Danas su te nekadašnje „zelenjake“ naslijedili drugi „Zeleni“, ki se tako zovu kot politička stranka. Ovi se zalažu za očuvanje prirode. Tako kanu nekadašnje zagrnute mlake i potoke opet iskopati i u nje opet doprimiti zelene žabe i zlatne ribe.

¹ žabokrećica – žabokrećina: ča žabe požeru i opet ispljunu; pluje na vodi kot zelena mriža.

Franz Franta – Anton Leopold, Hrvatske povidajke, E. Weber Verlag, Eisenstadt, 1992, 38-39.

2020. se Žabljak ne organizira zbog koronakrize.

KOMEMORACIJA ZA FRANZA ROTTERA

Vladan Desnica: Proljeće Ivana Galeba, Večernjakova biblioteka, knjiga 20, 310-311.

Na koncu sviju staza stoji šutnja i mir sa svime: široki mir sa bolom, s ljudima, sa životom – sa samim sobom. U meni tišina, nada mnom podne bez ruba, uokolo prizori zemlje u dobroj poplavi sunca.

Zar se na tako malo sav život sveo? Je li to starost, preživjelost, umor? Ili posljednja, vrhovna mudrost: krajnja odreka svega?

Ne znam. Osjećam samo da nema stvarnijeg dobra od toga: mir sa žalošću, s bolom – i preplavljenost – suncem.

ORF Burgenland/ORF Gradišće:

https://volksgruppen.orf.at/hrvati/stories/3063437/

 

Svi tekstovi za download/preuzimanje:

nadoknadno stavio na blog 30. kolovoza 2020.

 

Komemoracija za Franza Rottera_2020Preuzmi

Anton Leopold: Hrvatski Gerištof

Anton Leopold

Hrvatski Gerištof

Naše selo svako

Meni vrlo drago,

Oko zagleduje,

Gde Hrvat stanuje.

Gerištof u dniki,

Vrli stanovniki,

Potočić uz travnik,

To jur neki davnik.

Naokolo briški

I zeleni viški,

Polje i travice,

Gaji i lozice.

Ovde blizu gora,

Kapelica zgora

O njoj su pisali

„Stara Gora“ zvali.

Gerištofska dnika,

Gnjazde stanovnika,

Od lučmanske strani

Pijeska kupi vani.

Ispod Aninbriga

Blista se i miga

Autov starih prizor,

Kot „autocimitor“.

Ali ne glej slipo:

Ovde mnogo lipo,

Nove hiže, travnik,

Zdenac, stražar javnik.

U krčmi kod Ilije

Društvo se razvije,

Mladi kot i stari,

Kaplja se ražari.

Naši Gerištofci,

Kot hrvatski lovci,

Paxi im sviraju,

A ljudi tancaju.

Gerištof, 1996.

rukopis Anton Leopold, 1996.

krčma Fabijanić, onda gostiona kod Ilije, sada krčma Teveli

Kira (od Kirinovi) ima autoservis, autoradionicu i autocimitor

Pijesak prodaje transportno poduzeće Steiger (Vili)…

Stara gora

Anton Leopold: Gerištof

Anton Leopold

Gerištof

Jedno krasno mjesto

U zelenoj dniki,

O kom velim nešto,

Vidim kot na sliki.

Pada nešto doli

Cesta s Aninbriga,

Kot u bijelom koli

Blista se i miga.

Široka je placa,

Kot slavonski sokak,

Skokom prik mostaca,

Potočić kot korak.

A na gornjem kraju

Usred toga kola

Crikva u svom sjaju,

A na istok škola.

Cesta se vijuga

I teče kroz selo,

Mjesto kot sred luga,

Hrvatsko mu čelo.

Gerištof, 1996.

kopije, rukopis Anton Leopold, 1996.