Živko Veljković – Kraj

 

Живко Вељковић  – Крај

Živko Veljković – Laune

Све моје победе су Пирове Све моје rане дубоке И питам се, док бежим сам чему се битке воде? Зашто сам уништио ово поље? Зашто су сломљена копља? Никог не мрзим, још мање волим Све сам иништио, ништа је моје И умирем на пољани сам Као победник, ако херој Као неко ког’ ће да славе И умирем и лагани бескрај Због сувише амбиција, снажних жеља Из претераног српљења

Alle meine Siege sind wie die des Pyrrhus alle meine Wunden sind tief. Und ich frage mich liegend allein wofür es überhaupt die Kämpfe gibt.   Warum zerstörte ich dieses Feld da? Warum sind die Speere gebrochen? Weder aus Hass noch aus Liebe – Alles ist vernichtet, das Nichts ist meines!   Dann versank ich in die endlose Tiefe wie ein Sieger, wie ein Held wie jemand, der bejubelt wird …   Und ich verschwand in die Ewigkeit wegen meines Ehrgeizes, meines starken Willens aus übertriebener Geduld.

Živko Veljković – Kraj

Sve moje pobede su Pirove

Sve moje rane duboke

I pitam se, dok bežim sam

Čemu se bitke vode?

Zašto sam uništio ovo polje?

Zašto su slomljena koplja?

Nikog ne mrzim, još manje volim

Sve sam uništio, ništa je moje!

I umirem na poljani sam

Kao pobednik, kao heroj

Kao neko kog’ će da slave …

I umirem u lagani beskraj

Zbog suvišе ambicija, snažnih želja

Iz preteranog strpljenja.

 

Gerald Kurdoğlu Nitsche (mit Bruno Gitterle) (Hrsg.), Neue österreichische Lyrik – und kein Wort Deutsch, Innsbruck-Wien, Haymon Verlag, 2008, 212.

Živko Veljković – Hir

 

Живко Вељковић – Хир	Živko Veljković – Laune
Шта је наш плам од блиатавог сјаја у дубини нашој што гори за изводи? Шта је хир насирам чудеса не могу да стану? О тужно, тужно до краја, до дна. И сами погледи наши када се сретну на линији бистрозелена ока два …	Was ist unsere Flamme im funkelnden Glanz die aus unserer Tiefe brennt zum Herzeigen?   Was ist unsere Laune gegen die Wunder die in unserem Kopf keinen Platz finden?   Oh traurig, traurig zum Ende, zu Boden. Auch unsere einsamen Blicke wenn sie sich treffen auf einer Linie zweier klarer und grüner Augen …

Živko Veljković – Hir

Šta je naš plam

od blistavog sjaja

u dubinu našoj

što gori da izbori?

Šta je naš hir

naspram čudesa

što nam u glavi

ne mogu da stanu?

O tužno, tužno

do kraja, do dna.

I sami pogledi naši

kada se sretnu

na liniji

bistrozelena oka dva …

 

Gerald Kurdoğlu Nitsche (mit Bruno Gitterle) (Hrsg.), Neue österreichische Lyrik – und kein Wort Deutsch, Innsbruck-Wien, Haymon Verlag, 2008, 213.

Petar Vujčić – Anđeli dane ne broje

 

	Petar Vujčić – Engel zählen die Tage nicht
Lahorak pire krilima Tamo gde cvetovi stoje Raj je to Nijedan maj Ne gube Sa pesmom se I muzikom Ljube Tamo se Sunce odmara Ne šeta Zvezde se ne gase Bog večno sija U Službi se počiva Postojanjem lepota Uživa	Die Brise bläst gegen die Flügel Dort wo die Blumen sind Da ist der Himmel   Sie verpassen keinen Mai Mit Liedern und Musik Küssen sie sich   Dort ruht die Sonne Wandert nicht Die Sterne verglühen nicht   Gott leuchtet ewig Er ruht in seinem Dienst In seinem Dasein Die Schönheit genießend

 

Петар Вујчић – Анђели дане не броје

Лахорак пире крилима

Тамо где цветови стоје

Рај је то

Ниједан мај

Не губе

Са песмом се

И музиком

Љубе

Тамо се Сунце одмара

Не шета

Звезде се не гасе

Бог вечно сија

У Служби се почива

Постојанјем лепота

Ужива

Gerald Kurdoğlu Nitsche (mit Bruno Gitterle) (Hrsg.), Neue österreichische Lyrik – und kein Wort Deutsch, Innsbruck-Wien, Haymon Verlag, 2008, 240.

Petar Vujčić – Blagoslov

ie Felder

	Petar Vujčić – Ein Segen
Pesmu pevala Kamen raspevala Ševu natpevala Mraz raskravila Slavuja postidela Rosu osušila Ozelenela goru Rascvetala polja Pčelu medom podojila Moje Sunce bila Život ispunila lepotom Srce divotom	Sie sang das Lied Weichte den Stein auf Übertönte die Lerche Taute den Frost auf Beschämte die Nachtigall Trocknete den Tau Ergrünte den Wald Erblühte die Felder Stillte die Biene mit Honig War meine Sonne gewesen Das Leben mit Schönheit erfüllt Das Herz mit Bezauberung

 

Петар Вујчић – благослов

Песму певала

Камен распевала

Шеву натпевала

Мраз раскравила

Славуја постидела

Росу осушила

Озеленена гору

Расцветала поља

Пчелу медом подојила

Моје Сунце била

Живот испунила лепотом

Срце дивотом

Gerald Kurdoğlu Nitsche (mit Bruno Gitterle) (Hrsg.), Neue österreichische Lyrik – und kein Wort Deutsch, Innsbruck-Wien, Haymon Verlag, 2008, 284.