File Sedenik – Moje rodno selo

File Sedenik

Moje rodno selo

Moje rodno selo drago,

   Hiže slamom pokrite,

V toj dolini meni tako

   Vi premilo ležite.

Svih palačev svoja gizdost,

   Vse zmoljane kitice

Ne moru dat tu običnost,

   Ku tebi te hižice.

Blizu tebe Cerje brižić,

   Koga mnogi cer kiti,

K tomu se ta tvoj potočić

   Otako zna militi.

Nij na zemlji mesto niedno,

   Tako krasno ko b‘ bilo,

I se meni, selo rodno,

   Neg ti lipše vidilo!

Pjesništvo Gradišćanskih Hrvata, HAK, Beč, 1977, 24-25.

https://ivansic.wordpress.com/2019/09/30/file-sedenik-moje-rodno-selo/

u, sve

mjesto nijedno

nek ti lipše vidilo

File Sedenik: Miruj!

File Sedenik: Miruj! (čitao JČ)

KT_pjesma na kraju_22. junija 2020.

Stanićeva Dora (povidajka iz Štikaprona): Judit Herceg

Dora, hija dorat

Bauerngasse 16, g. Kelava (hija dorat, dorat je u turskom: vrsta konja, črn rep, črnu grivu)

glazba: klapa Maslina

Ruža crvena

Da te mogu pismo zvati

Mala tica

YouTube: https://www.youtube.com/watch?v=qtxtvDLqfd4

Tamo da putujem (pjeva i Arsen Dedić)

YouTube: https://www.youtube.com/watch?v=h0q2zNWwTmo

File Sedenik (19. 8. 1862., Mali Borištof – 16. 6. 1920., Pereszteg)

Szedenik/Szedenich, Fülöp

Rodjen u Malom Borištofu 1862. ljeta. Bio je učitelj, pjesnik, pisac školskih i crikvenih knjig kot i kantor. Kot učitelj je djelao u Cindrofu, Filežu, Gijeci, Lakindrofu i 32 ljeta dugo u Peresztegu, kade je i umro, i to pred 100 ljeti (1920.). Napisao je molitvenik Srce Jezuševo, biografski leksikon Naši pišci (=pisci) i književnost, ugarske udžbenike za 3., 4., 5. i 6. razred kot i zbirku pjesam s naslovom Jačke.

https://hr.wikipedia.org/wiki/File_Sedenik

File Sedenik

Miruj!

Kada mnoge i prez broja

   Nosiš gorke srca boli,

Da ne zdvaja duša tvoja,

   Ocu v nebi se pomoli.

Kada tvoje suzno oko

   Tvoga žitka rane gleda,

O! podigni, na visoko

   Nebo, svoja lica blijeda.

Svakoj boli, svakoj rani,

   Pri Njem najdeš polašćinu,

Od zdvojnosti te obrani,

   Odname svu težinu.

Doma si va vječnom dvori…,

   Nij na zemlji nebo tvoje,

Poglej gori i govori:

   Miruj, miruj, srce moje.

File Sedenik, Jačke, drugo izdanje, Željezno, HŠtD, 2003, 39, knjiga 88, Gradišćanskohrvatska biblioteka: 10. svezak.

https://ivansic.wordpress.com/2020/06/23/file-sedenik-miruj-2/

File Sedenik – Miruj!

File Sedenik

Miruj!

Kada mnoge i prez broja

Nosiš gorke srca boli,

Da ne zdvaja duša tvoja,

Ocu v nebi se pomoli.

Kada tvoje suzno oko

Tvoga žitka rane gleda,

O, podigni, na visoko

Nebo svoja lica bleda.

Vsakoj boli, vsakoj rani

Pri njem najdeš polašćinu;

Od zdvojnosti te obrani,

I odname vsu težinu.

Doma si va večnom dvori…

Nij na zemlji nebo tvoje;

Poglej gori i govori:

Miruj, miruj, srce moje.

Pjesništvo Gradišćanskih Hrvata, HAK, Beč, 1977, 25.

https://ivansic.wordpress.com/2019/11/19/file-sedenik-miruj/

https://ivansic.wordpress.com/2018/12/26/feri-sedenik-miruj/

File Sedenik – Ljubim te…

File Sedenik

Ljubim te…

Otkad sam Te vidil,

   Srce nima mira;

Ono za te živi,

   Za togom umira!

S licem tvojim glavu

   I na pokoj nagnem;

S manom si ti va snu

   A i kad se stanem.

Dan za danom mine

   Kod mene ovako,

A srce mi gine

   Za tobom polako…

Sahnut srcu ne daj,

   Ko te tako ljubi;

Zvrhu njega vladaj

   I mu nebo budi!

Ko sam i siromah,

   A ti pak bogata,

Znaj: Ljubav je doma

   Već vridna od zlata!

Pjesništvo Gradišćanskih Hrvata, HAK, Beč, 1977, 25-26.

https://ivansic.wordpress.com/2018/12/26/file-sedenik-ljubim-te/

audio: link na Maharu

File Sedenik – Ča je ljubav?

File Sedenik

Ča je ljubav?

Jedni velu i tumaču:

Da je ljubav zvezdica,

Od nje sjaja se rastali

Na srdašcu korica.

Lipi cvet je, mile duhe! –

Drugi opet držidu. –

Od te duhe mnogo srce

Upijani! – velidu.

Ne more bit!… Ona j‘ uza,

Zatvara ju veruga…

Od ke samo divojčice

Držidu ključ va rukah!

Pjesništvo Gradišćanskih Hrvata, HAK, Beč, 1977, 26.

audio: link na Maharu

zvjezdica

cvijet

u ruka(ma)

File Sedenik – Miruj!

File Sedenik

Miruj!

Kada mnoge i prez broja

   Nosiš gorke srca boli,

Da ne zdvaja duša tvoja,

   Ocu v nebi se pomoli.

Kada tvoje suzno oko

   Tvoga žitka rane gleda,

O, podigni na visoko

   Nebo svoja lica blijeda!

Svakoj boli, svakoj rani

   Pri Njem najdeš polašćinu;

Od zdvojnosti te obrani

   I odname svu težinu.

Doma si va vječnom dvori…

   Nij na zemlji nebo tvoje!

Poglej gori i govori:

   „Miruj, miruj, srce moje!“

Gradišćanski hrvatski gaj, HŠtD, knjiga IX, Željezno, 1967, 20.

File Sedenik – Moje rodno selo

File Sedenik

Moje rodno selo

Moje rodno selo drago,

   Hiže slamom pokrite,

V toj dolini meni tako

   Vi premilo ležite.

Svih palačev sjaj i gizdost,

   Sve zmoljane kitice

Ne moru dat tu običnost,

   Ku tebi te hižice.

Blizu tebe „Cerje“ brižić,

   Koga mnogi cer kiti,

K tomu se ta tvoj potočić

   Otako zna militi.

Nij na zemlji mjesto nijedno,

   Tako krasno ko b‘ bilo,

I se meni, selo rodno,

   Neg ti lipše vidilo!

Gradišćanski hrvatski gaj, HŠtD, knjiga IX, Željezno, 1967, 44.

File Sedenik – Pjevana nazdravica na Novo ljeto

File Sedenik

Pjevana nazdravica na Novo ljeto

Novo ljeto, draga braća, opet smo doživili,

K tomu nam je svoju milost udilio sam Bog mili;

Ar nek onda hoće srićno za nas bit novo ljeto,

Ako svaki ča slavimo njegovo ime sveto.

Vrime lipo i ugodno na vaše polje Bog daj!

Ognja, vode, glada, boja, sve nesriće nas čuvaj!

I sve drugo, čagod je nek na žitak vam potribno:

To vam braća – Božji sini – k novom ljetu željimo.

Najprvo željim gospodaru sve najbolje od svih nas,

Ki se trudi po širokom svitu ovde za sve vas.

Da b’ ga Jezuš blagoslovio na ‘voj zemlji svaki čas,

A po smrti da bi došao v nebo pred Boga obraz.

Zatim pak gospodarici: mir, veselje i radost,

Da b’ ju odsle ostavila svaka tuga i žalost.

Sve, čagod bi još željila: dug žitak, zdravlje, sriću,

Od maljanoga Jezuša da b’ dobila va žitku.

Mladim hižnikom

A vašim mladim hižnikom mi željimo sad zdravlje,

Da b’ se oni na ‘vom svitu vjek ljubili zaspravlje;

Da b’ je Jezuš blagoslovio na ‘voj zemlji svaki čas,

A po smrti da bi došli v nebo pred Boga obraz.

Mladencu

Sada željimo mladencu po volji zaručnjicu,

Snažnu, vrlu i srčenu, kot najlipšu rožicu,

S kom bi on na ovom svitu svagdar v ljubavi živio,

A po smrti da b’ se v nebu na sve vijeke veselio.

Divojki

Ti cvatuća mladenkinja posluhni ljubezni glas,

Ča za dar ostavljamo ov veseli čas danas:

Da b’ tvoj zelen vijenac mogla va čistoći obdržat,

I vrloga zaručnjaka ti željimo vrijed dostat.

Poglej doli mladenkinja s tim tvojim črnim okom.

Ar nas danas čuda stoji pod ‘vim vašim oblokom;

I tvoj klinčac preljubljeni stoji ovde med nami,

Koga smi ti došli željit mi danas od ljubavi.

Gradišćanski hrvatski gaj, HŠtD, knjiga IX, Željezno, 1967, 76.

zabilježio File Sedenik

čagod>ča god

Feri Sedenik – Miruj!

File Sedenik

Miruj!

Kada mnoge i prez broja

   nosiš gorke srca boli,

da ne zdvaja duša tvoja,

   Ocu v nebi se pomoli.

Kada tvoje suzno oko

   tvoga žitka rane gleda,

o, podigni, na visoko

   nebo svoja lica bleda.

Vsakoj boli, vsakoj rani

   pri Njem najdeš polašćinu;

od zdvojnosti te obrani,

   odname vsu težinu.

Doma si va večnom dvori…

   nij na zemlji nebo tvoje;

poglej gori i govori:

   „Miruj, miruj, srce moje.“

Kalendar Gradišće 1951, 52.

File Sedenik – Na domorodnom mjestu

File Sedenik

Na domorodnom mjestu

Čemu sam neg došal

   simo va ‘vo selo?

To naše ognjišće

   zdavno j’ ugašeno!

Hiža, striha prazna,

   zaprta su vrata,

pauk paučinu snova

   med obloke sada.

Ne, nigdor se ovde

   veseli, kad dojdem,

nigdor se ne plače,

   kad odavljek projdem:

Ki su mene ovde

   ‘vako prijet htili,

počivadu zdavno

   v cimitora krili.

Moju prošlost odvud

   prez sleda odajde:

kamo se obrnem,

   poznanca ne najdem.

Ako pak ko staro

   drivo ne bih vidil,

još i veroval ne b’,

   da sam domom dospil.

Neg ‘va stara stabla

   su mi još poznanci,

kolikokrat sam ‘z njih

   znimal gnjazda s jajci!

Čudakrat me držu

   njih debele kite,

kot majkine ruke

   svoje dobro dite.

Bog te blagoslovi,

   o milo stabalje,

vas, moje negdašnje

   verne prijatelje!

Sunce neka dugo

   na vas pušća trake,

a ta moj spominak

   pozabit nekate!

Kad ja sada od vas

   va daljinu projdem,

gdo zna, s vami je li

   se još kada najdem?

S vami, znam, već nigdar,

   najviše još jednoč:

s vašim žiljem onde,

   va toj zemlji pak koč.

Kalendar Gradišće 1951, 52.

veseli, ka dojdem,>veseli, kad dojdem,

usporedi Benčić II

Nikola Benčić, Književnost gradišćanskih Hrvata od XVI. stoljeća do 1921., Zagreb, 1998, 293-294.

%d blogeri kao ovaj: