Grgo Gusić – Smirnost

Grgo Gusić

Smirnost

Pretelj, ja sam smirom. Neka gre kot će.

Zadovoljno nosim moje teškoće.

Mnogi ima vsega, ča si nek želji,

Ali ja sam smirom, to me veseli!

Ako mi k večeri sviće ne goru,

Dvorniki me s dobrim vincem ne dvoru:

Vsenek se još najde, ča je potribno,

Bolje mi se rači suh kruh neg vino.

Ako i va gradu ja ne stanujem,

Svitlost sunca grije i v stanu mojem.

Gde veselje biva, slatko j‘ počivat,

Ako i na slami moram ja spavat.

Kad počival budem ja v grobu hladnom,

Peljat će me Višnji zis svojom rukom;

I na mojem grobu bit će spominak:

Na mesto kamena jedan lip šipak.

Pjesništvo Gradišćanskih Hrvata, HAK, Beč, 1977, 15.

https://ivansic.wordpress.com/2019/11/12/grgo-gusic-smirnost/

svega, svenek

počivao

Grgo Gusić – Jačka od zale žene

Grgo Gusić

Jačka od zale žene

Nij na svitu veće stvari nek žena moja,

Da si drugače ne mislim, neg da je nora!

Pune lonce vina spije,

Prazne na meni razbije.

O svit, o svit! Ča će s manom bit?

Žena će me kraj spravit!

Nij na svitu gorje stvari neg žena moja,

Kad me more rastužiti, onda j’ blažena.

Kada lonac vina spije,

Onda mene s metlom zbije.

Oj svit, oj svit! Ča će s manom bit?

Žema će me još ubit!

Kad sam snoć iz krčme došal, prosit sam ju šal.

Nutar sam još srićno došal, van već nis mogal.

Zis ruljalcem me j‘ udrila,

Glavu skoro raskoljila.

Ja bi bil kričal, ali nis mogal,

Kad već sape nis imal.

Sused me je nagovoril, da b’ ju tužit šal.

Kod Pravice vsi okolo vsaki ju j’ karal.

Kad je tužbu izgubila,

Veljen mi se j’ zagrozila:

Čekaj, čemernjak, ča će ti se stat,

Ne ćeš noćas s manom spat!…

Kad sam k noći domom došal, „zdravo“ sam rekal.

To je moja srića bila, da sam bižat znal.

Na me se je zapudila,

Zis pešćivom me j’ dročila.

O cvit, o svit! Ča će s manom bit?

Žena će me kraj spravit!

Pjesništvo Gradišćanskih Hrvata, HAK, Beč, 1977, 16-17.

nek, nego

krajspraviti (uništiti)

pešćivo (pešćica, šaka: Faust)

Grgo Gusić – Smirnost

Grgo Gusić

Smirnost

Pretelj, ja sam smirom. Neka gre kot će.

Zadovoljno nosim moje teškoće.

Mnogi ima svega, ča si nek želji,

Ali ja sam smirom, to me veseli!

Ako mi k večeri sviće ne goru,

Dvorniki me s dobrim vincem ne dvoru;

Svenek se još najde, ča je potribno,

Bolje mi se rači kruh nego vino.

Ako i va gradu ja ne stanujem,

Svitlost sunca grije i v stanu mojem.

Gde veselja biva, slatko j’ počivat,

Ako i na slami moram ja spavati.

Kad budem počivao ja va grobu hladnom,

Poljat će me Višnji sa svojom rukom;

I na mojem grobu bit će spominak:

Na mjesto kamena jedan lip šipak.

Gradišćanski hrvatski gaj, HŠtD, knjiga IX, Željezno, 1967, 22.

Grgo Gusić (1821. – 1894.)

Link: https://hr.wikipedia.org/wiki/Grgo_Gusi%C4%87

Pretelj (Prijatelj)