Marija Lesković – Bojna sirota

Marija Leszkovich/

Marija Lesković

Bojna sirota

Prošal mi je otac na strašno bojno polje,

doma je ostavil tuge i nevolje.

Z jednoga bojišća na drugo ga slali,

teško smo od oca glasi dostali.

Došal je pak zadnji najturobniji glas,

da sam sirota postala ja ov čas,

kratki su neg redi popisanja bili,

da ja zaman čekam moga oca već nij.

Ko su prošla ljeta nisu me tolila,

nis’ poznala groba  komu b’ se molila,

nepoznani grobak mi je predaleko,

ptica se zamori dokle tamo odleti.

Ali dan današnji ov spominak lipi,

sve bojne sirote milo k sebi kriči,

hod’te sirotice utarite si suzice,

z jednim očenašem si na oce mislite.

18. 1. 1933.

Svidoki, broj 15, 1979, 4.

Marjia Lesković – Bojna jačka

Maria Leszkovich/

Marija Lesković

Bojna jačka

1.

S(e)rbiji na brigi pri jednoj skalini

Stoji jedan mladi honvid na bohti na sami.

2.

On turobno gleda po škuri noćica,

Kad si, kad si on ne vidi nablizu brataca.

3.

On leži na polji u velikoj nevolji.

On leži krvavom polji trefen kroz s(e)rce.

4.

I ti nimški bratac, ki ležiš pri meni.

Zami moja pisma z tornistra, ka (j)imam pri meni.

5.

Ter je ti odnesi k mojoj majki va stan,

A ona neka je prikda toj mojoj rožici.

6.

Da bi vas pitala kade sam ostao ja,

Koju, koju vi batrite, S(e)rbiji na brigi.

7.

S(e)rbiji na brigi va tom p(e)rvom šlohti

I va moji zadnji muka mislio sam na nju ja.

8.

Sunce, misec, zv(ij)ezde svitite mu va grob.

I rasvitite mu grobak, kade leži vošćan.

Svidoki, broj 2, 1976, 9.

bokta/bohta

vošćan=vojak, soldat, katana

tornistar

šloht=bitka

Marija Lesković – Jačka

Maria Leszkovich/

Marija Lesković

Jačka

Kad se je Franz Ferdinand u Sarajevu vozil

a i njegovu družicu sobom si je primil.

Doma je ostavil sine i kćerkicu,

šao je, šao je egzercirat vojsku.

Ali tvrdi S(e)rbi nisu ga lajdali,

zato, zato su mu kuglicu poslali.

Postali su mu sm(e)rtnu koguljicu,

ka je, ka je u(h)ladila njega i družicu.

Doma su ostala sirota dičica,

ki nig, ki nigdor ne batri neg Bog tr Marija.

Pr(i)em da (j)imaju čuda srebra, zlata,

vindar su sirote prez majke i oca.

S(e)rbija, S(e)rbija i ta s(e)rbska vraca,

ka su, ka su pofarbana s krvljom majke, oca.

Pandrof, 3. 2. 1917.

Svidoki, broj 2, 1976, 9.