Mate Meršić Miloradić – Predgovor

Mate Meršić Miloradić

Predgovor

 

Po treći put dobivate Miloradićeve pjesme u ruke (1934., 1955. i sada). Za naše male mogućnosti i skromne prilike izvanredan dogadjaj i uspjeh, zapravo dokaz, da Miloradićevo pjesničtvo i danas živi po naši gaji, u srcu i uspomeni naših ljudi. Njegove ideje, riči i ideali nas i danas raskrisu i daju uživanje u riči i pravoj, istinitoj, našem mentalitetu odgovarajućoj duhovitosti.

Već odavno je narod čekao na ovo izdanje, ko se proširuje novimi pjesmami, a jezično je stavljeno na visinu današnjih zahtjevov. Ne, nekate mislit, da se Miloradićev jezik ovim falsificira, on se ne more i ne smi prominiti jer njegova jezična savršenost nas i danas pelja i stoji najlipšim primjerom naše jezične kulture. Miloradić sâm veli o tom jeziku, da je „pun ormar“, iz koga je on najlipši i najdragocjeniji kinč vadio za nas. Ali već Ignac Horvat u svojem izdanju 1955. uvidja, da se Miloradićevo „ie“, kot np.: miesto, tielo, dielo ne more tako pisati kot to stoji u Miloradićevi rukopisi, već da jezična norma zahtijeva pisanje: mjesto, tijelo, djelo, a toga se drži i ovo izdanje. Sve one ĕ (jat), ki u našem jeziku daju „i“, smo ostavili, kako to i Iganc Horvat čini: smih, svit, dite itd. Provele su se još neke male korekture, ke ali samo usavršavaju značenje teksta.

Puno teže je bilo Miloradićevo pjesničtvo složiti po sadržaju. Naš pjesnik je bio vrlo impulzivan, i kot farnik, a i kot pjesnik; dostkrat ga je Pegaz zaveo na „anti“-pute. Danas nam te jačke glušu zastaranim, uvredljivim i pretiranim i zato je nismo ni uvrstili u ovu knjigu. Ali neki su se redi potkrali u pjesme, ke ipak ne moremo brisati, jer bi tim pokvarili Miloradićevu pjesmu, a ča nije nikako smisao ovoga izdanja. Uvrstilo se i puno takovih pjesam, ke do sada niste mogli čitati, a to nas posebno veseli, jer se ovako zaokružila Miloradićeva slika, a Miloradić nam je postao razumljiviji, bliži, svestraniji i ljudskiji. Svestraniji studij Miloradićevoga djela će nam možda otkriti neke strani, ke do sada možda nismo tako poznavali. On je i kot pjesnik človik, a ne idol, ki nam kot Hrvat i farnik stoji na čelu naših tajnih predstavov. On se u svoji pjesma sukobi sa svakidašnjimi problemi života i nosi na svojoj duši sve naše narodne i človičje tjegobe, ali isto tako i lipote našega narodnoga i ličnoga (peršonskog) uskomirenog života.

Miloradićev ćivot po vanjskom pogledu nima nikakove dinamike. Rodjen je u Frakanavi 19. sept. 1850., pokršćen na ime Mate, a prezimenom Meršić, a tek pjesničko ime mu je (ča kani biti za narod) Miloradić. Školovan u rodnom selu, pa u Kisegu i Djuri, gdje je 9. marca 1876. posvećen za svećenika. Kapelan biše u Filežu i Velikom Borištofu i skoro pedeset ljet farnik u Hrvatskoj Kemlji (Ugarska), gdje umre 15. februara 1928. i čiji mu cimitor daje vječni počivak.

Ogromna dinamika i nategnutost leži u Miloradićevi ideja, djelu i djelovanju, u zanimanju za prirodne znanosti i pol tuceta jezikov u sociološki i kulturnopovjesni pitanji svoga vrimena, za ke se je strastveno zanimao.

Šteta, ča Miloradić počinje tek u 53. ljetu svoga života pisati pjesme. Istina, savršeno u formi, jeziku i sadržaju, ali zamislite samo njegov pjesnički žar s 20 ili 30 ljeti! No da, mi moramo biti zahvalni sudbini, da je Miloradić po znanstvenom putovanju po cijeloj Europi ipak našao k svojemu narodu, da se pregrizao kroz veliku biblioteku, dok je razumom i srcem uslastio svoj materinski jezik i potvrdio i podignuo u vis svoje hrvatstvo, nam na peldu, a Gradišće na diku.

A na kraju hvala svim, ki su imali kod pripreme knjige posla i brige, u prvom redu dr. Augustinu Blazoviću, vladinom savjetniku Štefanu Zvonariću, prof. Ivanu Sučiću i svim drugim neimenovanim, ki su omogućili ponovno izdanje Miloradićevoga pjesničkoga djela.

Nikola Benčić

Željezno, januar 1978.

 

Mate Meršić Miloradić, Jačke, Treće izdanje, Knjiga XXVII, Hrvatsko štamparsko društvo, Željezno, 1978, 5-6.

 

Slova na omotu i za pojedina poglavlja je nacrtao Manfred Vlašić iz Cindrofa

Sva prava pridržana

Alle Rechte vorbehalten

Vlasnik, izdavač i nakladnik: Hrvatsko štamparsko društvo, 7001 Željezno, p. p. 26

Eigentümer, Herausgeber und Verleger: Kroatischer Presseverein, 7001 Eisenstadt, Postfach 26

Odgovorni urednik: Nikola Benčić

Verantwortlicher Redakteur: Nikolaus Bencsics

Druck: Prugg Verlag – Eisenstädter Graphische GesmbH, 7000 Eisenstadt, Haydngasse 10

 

ciklusi:

  • PREDGOVOR
  • GODANJA I SANJA (ŠĆIPANCI)
  • POMINKI
  • SPOMINKI
  • NARODNE
  • ŠANCI
  • ISKRICE (1916-1925)
  • STRIJELE
  • MALIM
  • KALENDARKE (MUDRULJE I MUDRULJICE)
  • PRISADI

 

27. ciklus: Mate Meršić Miliradić – Jačke

kategorija: Mate Meršić Miloradić_1978

početak: 27. 10. 2018.

kraj: 31. 8. 2018.

kontrolirao: 1-7_2018

 

8_1997: pred 20-imi ljeti je knjiga došla k meni (pivnica HKD, HŠtD; NB)

1978: pred 40-imi ljeti je knjiga objavljena

Mate Meršić Miloradić – Zač?

Mate Meršić Miloradić

Zač?

Jačke jačim, pitam zač?

Ej, da švizne koč korbač,

Da vas ganem koč na smih,

Da pokaram zlo i grih,

Da se slavi višnji Bog,

Da se tare vragu rog,

Da si spregnem teški ham,

Da si kadgod pljusku dam –

Sebi sâm kot Bileam1.

Nigdar ja ne jačim vam,

Da se gizdim s tim, ča znam,

Da naprčim gori nos,

Ili klanjam kot rogoz,

Da dobenem prsten zlat,

Da zaslužim ki dukat! …

Znajte, mučenik je strat

On med nami, ki bi rad

Ostat to, ča je: Hrvat!

____________________

1 Bileam ili Balaam, poganski prorok.

Mate Meršić Miloradić, Jačke, Treće izdanje, Knjiga XXVII, Hrvatsko štamparsko društvo, Željezno, 1978, 7.

Mate Meršić Miloradić – Brus

GODANJA I SANJA

ŠĆIPANCI1

Mate Meršić Miloradić

1. Brus

Hej, Pegaze, staro zvire2,

   Trzaj glavu, dizaj rep!

Upri čampe, sve četire,

Grlo brusim na satire3,

   Taknut ću si svit va žep!

Sad, o Muza4, kot va lozi,

   Sad mi rodi trnje, glog!

Sva va jačka, ništ va prozi:

Ki mi kihne: Bog pomozi!

   Ki te srdi: Kraj na bok!

Ki nas hvali, ki nas kudi,

   Sudac nam je ov i on!

Hvalit, kudir, ništ ne prudi,

Svi smo krivi, svi smo hudi,

   Ti si iks, ja ipsilon.

Dosle me je kanjevala

   Moja prosta, ravna ćut:

Nij mi pravo spoznat dala

Zlobe svita, Beliala5!

   Sad ju poznam, sad je sud!

Sveci črni, sveci hudi,

   Nećete mi ujt za plot!

Ja sam gnjus po vašem sudi,

Ča ste vi, to vam sad budi

   Zjačeno, a ne na god!

Ar na god vam svaki laže,

   Kad svetite aldomaš.

Vino moju rič ne maže,

Ča ću reć od zlobe vraže,

   Istina je a ne laž!

__________________

1 Šćipanci, ar su odšćipljeni od veće jačke „Dies irae – dan srditi“.

2 Šalno, ar je sijed i star počeo pjevati.

3 satira – ugrizljiva, ušpotljiva pjesma.

4 Muza, boginja pjesničtva.

5 Belial – ništvridnjak, zali, satan.

Mate Meršić Miloradić, Jačke, Treće izdanje, Knjiga XXVII, Hrvatsko štamparsko društvo, Željezno, 1978, 11-12.

Mate Meršić Miloradić – Rodno mjesto

Mate Meršić Miloradić

2. Rodno mjesto

Rodno mjesto, Frakanava…

   „Ha! va glavi si kaput!

Frakanava, rič hrdjava,

Ponyva reci, ne punjava,

Reci Répce ter sarud1!“

O Pegaze, spuzi s kaše!

   Patak njim, a nam potok;

Rebac, srud, su riči naše,

Ki će jahat, neka jaše

   Konjem vlašćim skok po skok!

Punktum, ja sam s Frakanave,

   Dom mi biše Gornji Kraj.

Štrta hiža od Burkave2,

Numere već ne znam prave,

   Pet od sto, to zračunaj!

Nut problema! Nimam volje,

Da si trapim glavu s tim!

Knjige su za prah i molje,

Va mesnici psu3 je bolje,

   Klio4! to ti ja velim!

Hauznumero, to se pita!

   Stavljam sijena velik voz!

Štoričari vsega svita,

Istina još nij otkrita,

   Va arhiv taknite nos!

A to velje, va nabore,

   Naberite čela pliš!

Ne štentajte, med tim more

Vašu znanost iz komore

   Vam požerat molj i miš!

Hop, Pegaze, k putu kreni,

   Kraj na stran ne bludi već!

Ne ravnaj si nos po sijeni,

Na Meduzu5 se spomeni,…

   To je: Muzu kanim reć.

S Klimpuha te Muza steza

   – Ej, Olimpuš 6 moram reć! –

S regulami od željeza,

Ko se spiraš, će ti breza

   I metlica kožu speć!

___________________

1 Okolo 1908. ljeta je Šopronska županija ime preminila na Répcesarud, rekši, ovo je sad pravo ugarsko ime.

2 Burkava – jedan dio Frakanave.

3 pas – kucak.

4 Klio, Muza povijesti.

5 Meduza, čudno-strašno stvorenje, gnjusan obraz, vlasi kače.

6 Olimp, brig va Grčkoj, na koga vrhuncu su polag poganskoga bogoslovlja stanovali bogi.

Mate Meršić Miloradić, Jačke, Treće izdanje, Knjiga XXVII, Hrvatsko štamparsko društvo, Željezno, 1978, 12-13.

Mate Meršić Miloradić – Doma

Mate Meršić Miloradić

3. Doma

Zniknul sam kot šaš va blati,

   Kot bajzak uz stari plot!

Oče moj, premila mati!

Niste bili diplomati,

   Nit mačkinji hudi rod!

Niste dali nauk črni,

   Kot ga daje Talijan1:

„Ravnu rič va gut zavrni,

Ča posrakneš, to zagrni,

   Slijedi mačku jur zaran!“

Gospoda si dite goji,

   Igru redi za nauk.

Vrijed si dite prste broji,

Živi kot bubrig va loji,

Njemu služu svi okrug!

Nas na seli prosti ljudi

   Pešu van na dvor uz psa!

„Van se grnaj, vani budi,

A ne hljunčaj se na rudi…

   Zrizat ću te, gnjusoba!“

„Vrag hrdjavi“ su me dica

   Zvala, još i vlašći brat!

To je, komu bijela lica

S blatom kukovač pošica…

   A va rosi da se sprat.

Glavu bistru, srce vruće

   Podili mi dobri Bog!

Čemu tajat zlo viduće?

Bil sam dostkrat grišno pruće,

   Kitil mi je čelo rog!

Imal jesam šegu noru,

   Kotno ždribe živu krv.

K brku plaznil jelvi, boru,

Višal se na svaku švoru,

   Žmire stal na usku brv!

Rasal sam va divljem koli,

   Kvasil me je stari kvas!

Stoper žitka gorke boli

Dale su mi slasti soli,

   Kot trnulam sriž i mraz!

______________________

1 Talijan, to je Machiavelli, talijanski diplomat.

Mate Meršić Miloradić, Jačke, Treće izdanje, Knjiga XXVII, Hrvatsko štamparsko društvo, Željezno, 1978, 13-14.

Mate Meršić Miloradić – Kisegi

Mate Meršić Miloradić

4. Kisegi

Kiseg su me školit dali

   Siromaški moj otac,

Mučno za me stan plaćali,

Kruh i rube s doma slali,

   Slali kadgod i presnac.

Ar su majka dobro znali,

   Da presnace rado jim.

Biše boj i dnevi zali,

Prajzi su nas onde klali1,

   Mraz pofuril žito svim!

Pratež moja preuboga,

   A želudac zdrav i mlad!

Kruha malo, nek suhoga,

Bome, dostkrat još ni toga…

   Znam, o znam ja, ča je glad!

Presadjen va klas četrti…

   – Velim razred, a ne klas! –

Rasal sam kot grm za vrti

Sâm, prez stupa, kolca, žrti,

   Ništ privezan nit za vlas!

Ča je zecu loza, polje,

   Bil je meni mladi čas!

Bil sam dostkrat grišne volje,

Stezal se od bogomolje,

   Znal zapsovat kot kanas2!

Jur va prvoj djačkoj školi,

   Krucatirken saperment,

Gledal sam na junce doli,

Kot se šte va protokoli,

   Bil zaista eminent!

Kisežan je Nimac mali,

   Stropav kot na metli brk!

On je Seipel, ona Sali;

Kupi, ča po puti zali

   Doveze Hrvat na trg.

Kupi prasca, kupi…, ali

   Pogodit se mora znat,

Sejkser manje, kup se stali,

Prasca, gle, po puti zali

   Najzad vozi naš Hrvat!

Kisegi su djačke škole,

   Brigi, loze, stari grad!

Vino jako, kot za vole,

Zruši muže vrijed pod stole,

   Odlag, ako si Hrvat!

Ar Hrvat nij zlaka zdola,

   Bar izruži mnogo floš!

Jači je od alkohola – – –

Žena diže ga na kola

   K prascu, hop! Va zadnji koš!

Vojke mora držat žena,

   S bičem mahne, hota, hi!

Kad su kola rasprežena,

Složi prasca, ne bud lijena,

   Muž va koši dalje spi!

Zato su Kisegi meni,

   Meni rekli: Saukrobot!

Ah, Non nobis3! Nani, Leni!

Mrzi meni to pakleni

   Alkohol i svinjski šrot!

Tako nam se dika kvari,

   Sram me biše mnogokrat,

Sram pred Nimci, pred Madjari,

Pred krčmari, pred mesari,

   Bome sram, da sam Hrvat!

________________________

1 1859. ljeta i kašnje boj u Italiji, 1866. ljeta s Prusi; bili su ovo teški, gladni časi.

2 kanas – svinjski pastir.

3 Non nobis – ne nam! Ne svim, ar svi Hrvati nismo takovi.

Mate Meršić Miloradić, Jačke, Treće izdanje, Knjiga XXVII, Hrvatsko štamparsko društvo, Željezno, 1978, 14-16.

Mate Meršić Miloradić – Bratu Jivi Muškoviću na Karneval 1916

Mate Meršić Miloradić –

5. Bratu Jivi Muškoviću na Karneval 1916

Jive brate, smrt prihaja,

   Moramo si zbogom reć!

Smrt jednake skupa spaja…

Ti ćeš gledat na me s raja,

   Mene ćedu vrazi peć.

Jive Matu, Mate Jivu

   Vidit će na sudnji dan.

Bog će zvijat zrno-plivu,

Ti na desnu, ja na livu,

   Ti ovčica, ja baran!

Ali onda na me pazi

   Va dolini Jozafat!

Radovat se ne hte vrazi,

Vidit ćeš im na obrazi,

   „Basti Kuli“ hte psovat.

Črapa šapnut će pajtašu,

   Reć po nimšku: „Ist nit gujt!

Ov će nam zakuhat kašu,

Štat va pakli svetu mašu…

   Neka ide, daj mu ujt!“

„Znaš, njegovu Tetu Katu

   Sam zavraćal va pakal.

Spomen tomu atentatu

Nosim plišu po hrbatu…

   Daj mu ujt, kot sam rekal!“

Ja ću s ceste ujt na stazu

   Ter se ščučnut tisk uz plot.

Pak ću noge zet pod pazuh,

Letit, skočit hop k prilazu,

   Ravno k Petru va depot!

Sveti Pera gleda, gleda,

   Tiče prst va šnup tabak:

„Glej galibe! ča ću seda?

Kriči tomu: „Heda-heda!

   Pojt ti neće van z barak!“

Pak će pitat sveti Pera:

   „Kako si dospil na brig?

Ča ću s tobom?… hm… revera1,

Dobar si za konduktera

   S purgatorijuma prik!“

„Duše, kim se muke spunu,

   Ćeš prevažat uz bilet;

Svaka plaća po korunu,

Vjeran budi va računu…

   Tringelta ti neću zet.“

Ja ću stat uz Petra blizu,

   Ruku bi mu kušnut rad…

„Šnupaj, Mate, zemi prizu,

Pak odhajaj va remizu2

   Ter va kočak lezi spat.“

Vidiš ada, Jive brate,

   To će moja služba bit;

Pera dat će na potplate,

Škrablju nudit: „Šnupaj Mate!“

   A kad kihnem, reć: „Prosit!“

Kad prevozim sve dušice,

Reć će Pera: „Mate moj,

Ti ne smiš pred Božje lice,

Krmi vani tvoje ptice,

Lopa, kočak budi tvoj!“

Ja ću reć: „O, sveti Pera!

   To je meni plaće dost!

Kad već nimam pašašera,

Budi lopa moja stelja…

   Živit znam uz slabi kost!“

„Nek još to me čižma žulji:

   Ključ od vrat, o, znami kraj!

Bit ću rado na patrulji,

Ali kadgod bih po škulji

   Pokukujcnu k vam va raj.“

Peri ujt će rič: „Sapristi!

   Glej, ko si mi zvijan gost!“

Pak po tiho: „…absolvisti,

Et latronem exaudisti3,…

   Dobro, Mate, sad je dost!“

Zbogom ada, Jive brate!

   Kad prispiš va vječni raj,

Onde su mi Teta Kate,

Šapni: „Vrijed će dojt i Mate!…“

   Lipo je pozdravit daj! – –

_______________________

1 u istinu.

2 remiza – odmaranje.

3 …absolvisti, et latronem exaudisti – odvezao ga, i razbojnika uslišio.

Mate Meršić Miloradić, Jačke, Treće izdanje, Knjiga XXVII, Hrvatsko štamparsko društvo, Željezno, 1978, 16-18.

%d blogeri kao ovaj: