Vjera Stančić – Gdje nesta moj KAJ

Vjera Stančić

Gdje nesta moj KAJ

Gdje se sakrio

tko ga je čuo

možda se negdje

oko Vas muvo,

moj dragi KAJ

tak volim te znaj.

I kad se setim

nak nekad je bilo

jer ono vreme

srci je milo.

„Gospodična hoćete

da vam hofiram

e lepa ste cura

KAJ da Vam dam?

I nije me sram

nije me sram

da tak lepoj curi

kušleca dam!“

A KAJ je to tam

KAJ je to tam

kad sve mame trče

niz štenge van.

A ono na ulicu čovek viče

popravljam range i

krpam kišobran.

Ili kad taubeki

na Jelačić placu

zalete ti se

ravno u facu.

I reci mi reci

gdje je moj KAJ

jel si ga našao

čovječe daj.

I dok slušam

mobing, loving okej,

i moto i ksuši

dođe ti teško pri duši.

Sa lipim i bilim

sa sridom i didom

sa ča ću i ča ćeš

dođe ti da se rasplačeš.

Tražiš svoj KAJ

koji je domaći znaj.

I vuglec i frtajček,

i pura i vura

i licitar i srčeko

i peš i pem

i buš i nemrem

i pes i bes i coprnak

i peska belegal i coprnica

to je moj KAJ.

I top s Griča

koji ti o purgerima

priče priča.

Moj KAJ je moj KAJ

u školi na poslu

u razgovoru znaj.

I dok god je nas

čut će se glas

s KAJEM sam rasla

KAJ me pratio

KAJ je moj pravi

prijatelj bio.

Tražim ga tražim

po cijelome gradu

pa neću valjda izgubit nadu.

Al bit će KAJA

dok purgera bude

jer KAJ je zakon

za domaće ljude.

O dragi moj dragi

zagrebački KAJ

s tobom ostarih

volim te znaj.

Hrvatske novine, 39/2017, 6

viće>viče

o kej>okej

Gdje je nestao moj kaj