Ivan Blažević – Visibaba

Ivan Blažević

Visibaba

Ispod sniga,

Ispod leda,

Nujno miga,

Smirno gleda.

Još i zimi –

Sniga, s leda –

Nam ne primi:

Duhe, meda.

Ali primi

Za vse biće

Po zloj zimi:

Protuliće!

Uz potočić

Smirno cviće:

Zvoni zvončić

V protuliće.

Pjesništvo Gradišćanskih Hrvata, HAK, Beč, 1977, 47.

https://ivansic.wordpress.com/2019/06/02/ivan-blazevic-visibaba/

sve

Ivan Blažević – Protuliće

Ivan Blažević

Protuliće

Cvitno protuliće,

Radost nam obiće!

Polje se zeleni,

Cvate svako biće,

Sladak sad obiće –

U ljeti, jeseni…

Ali za cvet zlati

Smrz i bura klati. –

Ča malo ostane,

Ima nepreteljov

Na svitu i prik stov – –

Pak se lako zame!…

Lipa naša mladost,

Protulićna radost!

Lice se rumeni,

Lice se raduje,

Sriću očekuje –

U ljeti, jeseni….

Mladost, čas naš zlati!

Kako nam svit sklati

I najlipše sanje – –

Pak onda, jao meni,

U ljeti, jeseni

Se nek malo žanje!

Pjesništvo Gradišćanskih Hrvata, HAK, Beč, 1977, 48.

cvijet

ima neprijateljev

sto

Ivan Blažević – Kukovač

Ivan Blažević

Kukovač

Tiho teče po lugi

Vodica Dunaja.

Sedi starac va tugi

„Kukuk“ si izbraja.

Kukovač prestat ne će

Zakukne čudakrat.

Starac se nalezgeće:

Da kukuk zna lagat!…

Tako nas napelja

I ča malo na smih;

A ništvridna želja

Dostkrat na velik grih!

Pjesništvo Gradišćanskih Hrvata, HAK, Beč, 1977, 48-49.

https://ivansic.wordpress.com/2019/06/18/ivan-blazevic-kukovac/

sijed starac

Ivan Blažević – Sanja

Ivan Blažević

Sanja

Na hitri kreljuti,

Kot u povidajki –

San me u minuti

Nosi domom k majki.

Blažen stojim vani –

Majka ure gleda,

pojt preda me kani;

Ganut će se vreda…

Presrićan ju gledam

Kroz svitle očalje.

Ure biju sedam –

Mat se na put daje…

I ja hoću dalje –

Korak je nek hiža.

Strašno pas zalaje,

Ja se trgnem iz sna…

Tako nam u žitku

Oko na cilj gleda,

Veseli dobitku. –

Bog ga doseć ne da!

Pjesništvo Gradišćanskih Hrvata, HAK, Beč, 1977, 49.

Ivan Blažević – Veselije

Ivan Blažević

Veselije

Da pišem ča veselije,

Da tugu nam vsu ubije?…

Nažgem lulu i zaspim,

Gledam žitak nek kroz dim…

Vidim dobre čase zlate,

Delat, tržit vse Hrvate.

Na granici nij financa.

A mladina kolo tanca.

Lipa naša domovina

Rodi blaga, tega, vina.

Nigdo nigdir nij prez dela,

Nikomu nij prazna zdela.

Bečanu već ništ nij krivo,

Uz bendžiner pije pivo.

A Hrvati su Šoproni

Na sajmi s teškimi konji.

Unda, Koljnof, druga sela

Su po svitu svoj put zela.

I ne muti već človika

Ta stranačka politika!

Vsako lice j’ kot pun misec,

Tuga na njem ne sidi već.

Skrb na čelo već ne ore

Škure brazde i nabore…

Tako gledam to vse kroz dim,

Vsim od srca tako željim!…

Pjesništvo Gradišćanskih Hrvata, HAK, Beč, 1977, 50.

tugu nam svu

sve Hrvate

svako lice

to sve

svim

bendžiner (?)

Ivan Blažević – Junak

Ivan Blažević

Junak

Košulju mu je našila

Na ti dan još majka,

Na ki dan ga je zgubila –

Zet će joj ga šohajka!

Veselo se posmihuje,

V novih čižmah na rance;

Gladi si na rukah žulje –

I misli jur na tance.

Vidi sused, pita: „Ča ćeš pojt znam služit?“ –

„Ne! Danas ću se dat med junake zapit!“…

Svilom našit rubac strči

Van iz maloga žepića;

Blažen nosi ga na srci,

Na njem črljena rožica,

Ka j‘ procvala na nje vrti. –

Blaženo se posmihuje:

Znači ljubav čar do smrti! –

Gladi si na ruki žulje…

Opet pita sused: „Ćeš znam na razglede?“ –

„Nek na tanac!“ – veli – „Hodte s manom, dede!“…

Na krljači rozmarija,

(Ždral već noj va modi).

Vse j’ va novom… nij nedilja! –

S rozmarijom se vse brodi.

Juhuču – i gluši jačka

Veselije i vse jače…

Konac je, konac junačtva!

V suzah majka sada plače…

Već ne pita sused, ča sad junak kani,

Susedi su vsevik i na pir pozvani!

Pjesništvo Gradišćanskih Hrvata, HAK, Beč, 1977, 51.

susjed

djed

sve jačke

u suza

Ivan Blažević – Kamo človik ne zabludi…

Ivan Blažević

Kamo človik ne zabludi…

Jao majka!

Kamo človik ne zabludi?!

Ganul sam se nek po grudji!

Sad mi kamen noga gazi,

Krvav mi pot po obrazi!

Kamo človik ne zabludi?!

S vsega svita j’ ovde ljudi.

Mučeniki su sad pravi

I betežni – a i zdravi!

Kamo človik ne zabludi?!

Najdem dobri, najdem hudi;

Mnogi mi je težak kamen,

Kad načinja ta svoj „amen!“

Kamo človik ne zabludi?!

Ta i ta me krivo sudi!

Ta i ta mi krivo čini –

Majke Eve krivi sini!

Kamo človik ne zabludi?!

Teško mi je sad med ljudi!

Mučenik je sada pravi

I betežni – a i zdravi!

Jao majka!

Kamo človik ne zabludi?!

Rekla si mi „Doma budi!

Imat ćeš uza me kruha!“

(Glej, mat ti kašu puha!).

Ali človik, o ča bludi?

I ča skusi, kad je tudji?! –

To je mojoj nogi kamen,

Ta križ gnjavi slab moj ramen!

Kamo človik ne zabludi?!

Ganul sam se nek po grudji!

Sad mi noge kamen gazu,

Suze curu po obrazu!

Pjesništvo Gradišćanskih Hrvata, HAK, Beč, 1977, 52-53.

Najdem dobrih, najdem hudih (genitiv)

Iz svega svita je ovde ljudi

Ivan Blažević – Bojno vrime (1917.)

Ivan Blažević

Bojno vrime (1917.)

Pod Črljenkom nima klupi;

   Ni gdo bi sel tamo?!…

Prošli su po mračnom puti,

   Bog zna kude – kamo?

Bog zna kude – zemlje tudje,

   Zis sabljom i štuki;

Kuga, oganj, smrt nam grudje;

   A ljudi su vuki.

Pod Črljenkom zrasla j‘ trava;

   A kitice nima.

Pod Črljenkom nima sâda;

   A va hladu j’ zima.

Va Dubanjku kod Brkave

   Sulica se plače;

A va siepi pumpor, žabe

   Stenju sad još jače.

Va Lužići pastirica

   Kotno kanas psuje.

U višini mala ptica

   S bogom se miluje.

U križićih gnjije žito,

   Vrepci su va vadi;

I grčica – vse je sito. –

   Nek človik sad gladi!

Črnija je Črna Voda,

   A lice je mrtvije.

Otkinuli su rod od roda;

   A brat brata bije.

Hrast visoki sad iz luga

   Gleda na Kapate.

Onde zvira naša tuga:

   Zemlja krije brate!

Vetar stari ti po rosi

   Daleki prah sije;

Nepoznati glas to nosi

   K nam iz Sibirije.

Lug i vetar, Črna Voda,

   Ima srce – ljubi!…

Rod ne pozna svoga roda, –

   Takvi su sad ljudi!

Svit se kolje ter se mrvi,

   Ruje boj prokleti!

Človičanstvo stenji v krvi:

   Dojdi, o mir sveti!

(kanas – pastir)

Pjesništvo Gradišćanskih Hrvata, HAK, Beč, 1977, 53-54.

kotno (kot ‘no, kao ono)

s Bogom

vjetar

svi

Ivan Blažević – Razgovor

Ivan Blažević

Razgovor

„Bud, ćaća, do neba

Je visoko jako?

Je nebo prik zvjezdic?“…

„Tako, sinko, tako!“

„Bud, zato Bog stavi

Nebesa visoko,

Da svakoga vidi?“…

„Vidi Božje oko!“…

„Kad bih ja kreljute imao,

Bio bih k nebu bliže?“

„Sinko, molitva te

V nebo k Bogu diže!“

Gradišćanski hrvatski gaj, HŠtD, knjiga IX, Željezno, 1967, 13.

Ivan Blažević – Sveti Jožef

Ivan Blažević

Sveti Jožef

Sveti Jožef, muž pravični,

Jezušev moćni čuvar!

Držao si ga u naručji,

Da b‘ ga od zla očuvao.

Sveti Jezuš, patron dični,

Pretelj dobro dičice,

V naručaj i nas podigni,

Čuvaj nas od krivice!

Gradišćanski hrvatski gaj, HŠtD, knjiga IX, Željezno, 1967, 14.

%d blogeri kao ovaj: