Miho Galović – Božićna jačka

Miho Galović

Božićna jačka

O preželjno vrime,

   ovo puno radosti,

vsakoga veselja vridno

   i prez žalosti:

Ar se j‘ rodil noćas

naš Spasitelj za nas,

   V pustoj štali Betlehemi

   na goloj slami.

Pastiri bišu na polji

   pri svojih čredah,

k njim doleti andjel božji,

   na znanje im dâ:

S velikim veseljem

ja vam nazvišćujem,

   da se j rodil Spasitelj vaš,

   Kristuš Mesiaš.

Veljek po škuroj noćici

   su šetovali,

da b‘ Jezuša va štalici

   pohodit mogli.

Pred njim su va štali

na kolena spali,

   Darovali su Jezušu

   srce i dušu.

Tri sveti kralji su veljek

   v Betlehem prošli,

iz tudje, daleke zemlje

   vreda su došli.

Tamjan, mirhu, zlato

donesli mu zato,

   zarad ljubavi k ovomu

   kralju mladomu.

Nut, kako su sveti kralji

   i ti pastiri

hitro k štali putovali

   svojimi dari,

velje kot se j’ rodil,

nas grišne pohodil,

   va tako velikoj zimi

   na goloj slami.

Zato sada ne štentajmo

   ni mi grišniki,

nek se vreda otpravimo

   va Betlehem vsi!

Srce, telo, dušu

darujmo Jezušu!

   Draže će mu bit oto,

   neg srebro, zlato.

Pjesništvo Gradišćanskih Hrvata, HAK, Beč, 1977, 9-10.

Miho Galović

Mesijaš

Jožef Ficko – Kraljevstvo nebesko

Jožef Ficko

Kraljevstvo nebesko

Kraljevstvo nebesko je kralju spodobno,

Ki od svojih slug račun zimlje skrbno.

Prvi deset tisuć talentov je dužan,

Nimajuć čim platit, biše jako tužan.

Oštri kralj odredi, da vse mora prodat

Dužnik i družina i tako dug splaćat.

Ponizi se sluga, spade na kolena,

Prosi smilovanje, nek malo vrimena.

Smiloval se j‘ kralj ovomu človiku,

Milostivno j’ vas dug otpustil dužniku.

Idući od kralja ov sluga radostan,

Najde tovaruša, ki mu j’ nešto dužan.

Zgrabi ga i davi, bar on milo prosi,

Malo da nek čeka, dokle dug donosi.

Ali zaman prosi, spravi ga v tamnicu,

Nij mu se on zgledal na ženu ni dicu.

Drugi tovaruši, kad su to vidili,

Žalosni su kralju ovo nazvistili.

Kralj se je rasrdil, dal slugu dozvati

I ga za okrutnost počel on karati:

Malovridni sluga, dug sam ti otpustil,

Smiloval se tebi, ar si me bil prosil.

Zač nisi htil i ti strpljenja imati

S tvoja tovarušem i na dug čekati?

Da ga j’ kralj srditi kruto kaštigati,

Odredi, da trpi dokle vas dug splati…

Tako će moj višnji otac vam činiti,

Ako se kratite: krivcem oprostiti!

Zato nepreteljem od srca oprosti,

Da pri Bogu najdeš po smrti milosti!

Pjesništvo Gradišćanskih Hrvata, HAK, Beč, 1977, 10-11.

Mate Ginzler – Sveti jaki Bog

Mate Ginzler

Sveti jaki Bog

Sveti, jaki, zmožni Bog!

Tvoju diku vsaku dob

mi radosno zvišavamo,

o Bog Sabaot.

Grihe spoznavamo mi,

Imaj milost s nami Ti,

ter oprosti pregrišenje

nad sirotami.

Bud proslavljen v nebi Bog,

spivamo Ti vsaku dob;

Blagoslov daj, mir i sriću

nam kroz vas život.

Bog Otac je svit stvoril,

Sin Bog nas je otkupil,

Sveti Duh v svetom krstu

nas je posvetil.

Jezuš, bud dobrotivan!

Od Tebe je vsaki dan

on dar, koga uživamo,

z neba k nam poslan.

Na večno spominanje

Tvoje zadnje vičere

je postavan Sakramenat

vsim na kripljenje.

Svet, svet, svet, Bog Sabaot!

Naš gospodin pun dobrot!

Dragi Otac, zveličenja

našega uzrok.

Blagoslovljen od Boga,

Ki je potrl noć vraga,

nebo otprl, pakal pobil,

skončal zaloga.

Za grihe se kajemo,

naša prsa bijemo;

oprošćenje si od Tebe,

Jezuš, prosimo!

Kad dojde naš smrtni čas,

onda ne zahiti nas,

nego va Tvoj nebeski raj,

Jezuš, primi nas!

Zmožni naš Gospodine,

Poglej doli z višine,

Blagoslovi, prosimo Te,

nas, kćere, sine!

Pjesništvo Gradišćanskih Hrvata, HAK, Beč, 1977, 11-13.

Mate Ginzler

Štefan Ginzler – Vino se s pečenjom kara

Štefan Ginzler

Vino se s pečenjom kara

Čul sam danas

Jedan vesel glas:

Da j’ vino na tužbu došlo

S lipom pečenjom.

Oni su se tužbovali

Prilikom ovom:

Meso j’ reklo,

Kad se je speklo:

„Ja sam čuda bolje neg ti,

Prez mene j’ zaman,

Nikomu se pit ne rači,

Kigod je gladan!“

Vino veli

Lipoj pečenji:

„Ja sam on gost, ki načinja

Ljude vesele,

Ki se mene napije, on

I tanca velje!“…

Hop, hop, hop, hop!

Tancajmo na skok!

On toljar, koga zatancam,

Ne će bit vas svit!

Ja mislim, kaj je ov bil,

Da će ih još bit!

Pjesništvo Gradišćanskih Hrvata, HAK, Beč, 1977, 13-14.

https://ivansic.wordpress.com/2019/07/08/stefan-ginzler-karanje-vina-i-pecenje/

s pečenjem

Štefan Ginzler – Na dan posvećenja crikve

Štefan Ginzler

Na dan posvećenja crikve

Danas je dan crikveni zvan

   va ovom svetom mestu,

v kom vsakom pokornomu

   Bog oprosti grihotu.

Da je sveto ovo mesto,

   sam Bog očituje to,

Pri Mojzešu v starom času

   svidoči Pismo Sveto.

Ćeš uživat tvojih muk sad,

   ovde Višnjega prosi,

ar od njega j’ vse ča j’ tvoje,

   nek ljubav k njemu nosi.

Na to gleda Jezuš s neba,

   je li verno ljubiš njega;

je li moliš, vridno prosiš

   Boga vsemogućega.

S njim se hraniš, s njim se braniš

   suproti nepreteljom,

proti svitu, proti grihu

   i proti zalim duhom.

On je jakost, duše kripost

   ino nebeska nasladnost,

kad se spoviš i pričestiš,

   Tvoje duše j’ mili gost.

Mili Jezuš, Spasitelj duš,

   Usliši nas moleće,

nas pomiluj, nam se smiluj –

   kot nas vidiš klečeće!

Poslun’ danas naš slabi glas,

   obrn’ k nam Tvoj mili obraz,

glada, kuge, vsake tuge

   vsagdar oslobodi nas!

Pjesništvo Gradišćanskih Hrvata, HAK, Beč, 1977, 14-15.

Grgo Gusić – Smirnost

Grgo Gusić

Smirnost

Pretelj, ja sam smirom. Neka gre kot će.

Zadovoljno nosim moje teškoće.

Mnogi ima vsega, ča si nek želji,

Ali ja sam smirom, to me veseli!

Ako mi k večeri sviće ne goru,

Dvorniki me s dobrim vincem ne dvoru:

Vsenek se još najde, ča je potribno,

Bolje mi se rači suh kruh neg vino.

Ako i va gradu ja ne stanujem,

Svitlost sunca grije i v stanu mojem.

Gde veselje biva, slatko j‘ počivat,

Ako i na slami moram ja spavat.

Kad počival budem ja v grobu hladnom,

Peljat će me Višnji zis svojom rukom;

I na mojem grobu bit će spominak:

Na mesto kamena jedan lip šipak.

Pjesništvo Gradišćanskih Hrvata, HAK, Beč, 1977, 15.

https://ivansic.wordpress.com/2019/11/12/grgo-gusic-smirnost/

svega, svenek

počivao

Grgo Gusić – Jačka od zale žene

Grgo Gusić

Jačka od zale žene

Nij na svitu veće stvari nek žena moja,

Da si drugače ne mislim, neg da je nora!

Pune lonce vina spije,

Prazne na meni razbije.

O svit, o svit! Ča će s manom bit?

Žena će me kraj spravit!

Nij na svitu gorje stvari neg žena moja,

Kad me more rastužiti, onda j’ blažena.

Kada lonac vina spije,

Onda mene s metlom zbije.

Oj svit, oj svit! Ča će s manom bit?

Žema će me još ubit!

Kad sam snoć iz krčme došal, prosit sam ju šal.

Nutar sam još srićno došal, van već nis mogal.

Zis ruljalcem me j‘ udrila,

Glavu skoro raskoljila.

Ja bi bil kričal, ali nis mogal,

Kad već sape nis imal.

Sused me je nagovoril, da b’ ju tužit šal.

Kod Pravice vsi okolo vsaki ju j’ karal.

Kad je tužbu izgubila,

Veljen mi se j’ zagrozila:

Čekaj, čemernjak, ča će ti se stat,

Ne ćeš noćas s manom spat!…

Kad sam k noći domom došal, „zdravo“ sam rekal.

To je moja srića bila, da sam bižat znal.

Na me se je zapudila,

Zis pešćivom me j’ dročila.

O cvit, o svit! Ča će s manom bit?

Žena će me kraj spravit!

Pjesništvo Gradišćanskih Hrvata, HAK, Beč, 1977, 16-17.

nek, nego

krajspraviti (uništiti)

pešćivo (pešćica, šaka: Faust)

Gašpar Glavanić – Mariji

Gašpar Glavanić

Mariji

Vi, vse moje ćuti bolje,

   Divi diku glasite!

Većkrat zmožnoj Majki Božjoj

   Spominak ponovite.

Nit je človik, nit je jezik

   Mudar i dostojan dost,

Ki bi zvišit, vridno dičit

   Mogal Marije vridnost.

Pjesništvo Gradišćanskih Hrvata, HAK, Beč, 1977, 17.

Anton Leopold: Suze (J. Weidinger)

Anton Leopold: Suze (čitao: Joško Weidinger)

KT_pjesma na kraju_29. 6. 2020.

Joško Weidinger: 10. ljetna obljetnica smrti (30. junija 2010.)

JW: Hrvati nisu za krajspraviti, neka podigne samosvist za jednostavan narod, Hrvat je svenek dobio u kusiću, kritika društva… Pisanje je za dušu, misli i na Kišona…

Strast je bila i muzika. Zbor, komponiranje, grupa: KOMETI

Krapinski festival: Jur čas za drugoga iz kraja drugoga… Došli smo mi. Došli smo mi. Meni će … tote smo našli put. Došli smo mi. Došli smo mi. Našli smo sriću uz gore zelene i dobro sklonišće naše, hrvatske riči samo je ime, za naše ljubljeno Gradišće…

Konrad Meršić (školski direktor)

Ignac Horvat (farnik; No mr ide…)

ORF: https://volksgruppen.orf.at/hrvati/stories/3055742/

Ivan Večenaj: hrvatska naiva, 100. rodjendan, Večenajev Peteranec (pokraj Koprivnice; kuća Galović)

Izložbe kod nas: Trajštof, Zemaljki muzej Željezno, Halbturn, …

glazba: Arsen Dedić

Ljeto s Irenom: https://www.youtube.com/watch?v=_h8PF3kKgvA

Angeluš: https://www.youtube.com/watch?v=ZlORTAPipU8

Dida moj: https://www.youtube.com/watch?v=Wto88x1gbkI

Broditi se mora: https://www.youtube.com/watch?v=3_eJuiWVMiI

Vraćam se tu: https://www.youtube.com/watch?v=4A7r6jhnoRs

Anton Leopold

Suze

Mnogokrat kad pišem pjesmicu od srca

Na očima brišem srebro, suzna zrnca

Suzno mi mokrina smače list papira, uma

Kod maglenu tintu kraj zibira

Olovne su mi misli, doli prignu glavu

Oblaki su stigli u vedrinu plavu

Ja još pjesme sklapam u hrvatskoj riči

Žive kaplje kapam na panje u siči

Ali: Gdo će pisat tamo za stoljeće

I hrvatsko birat u Gradišću cvijeće

Tajni strah me hvata

Ah, bojim se noći, Bože, kraj Hrvata

Ti nam nu pomoći.

transkribirao IR

Gašpar Glavanić – Grob pokojne majke

Gašpar Glavanić

Grob pokojne majke

Cveće sam sadila na majkinom grobu.

Nij mu triba rose, oči daju vodu.

Suzami poljivam, pak je tako gojim,

Tako ja pokojnoj i sada još godim.

Ljubila me j‘ majka, kitila me cvećem,

Lipe upomene kot da i sad čujem:

„Ljubi, kćerka, cveće! Bit ćeš srcem čista,

Pak neće nazlobnost naškodit ti ništa!“

Cvet i lipa kripost jesu brat i sestra,

Va cveću ćeš imat ti dobroga meštra.

Znaš li ča je cveće? Lipota je zemlje!

A ča je dobrota? Lipi cvet je duše!

Pjesništvo Gradišćanskih Hrvata, HAK, Beč, 1977, 17.

https://ivansic.wordpress.com/2019/08/23/gaspar-glavanic-grob-pokojne-majke/

cvijeće

cvijet

%d blogeri kao ovaj: