Mate Meršić Miloradić – Os i kolo

Mate Meršić Miloradić

Os i kolo

Brat Mrtin je naš kuhač,

Kvasi-misi nam kolač,

Zmišlja plane, velik voz,

A kot motor kreće os.

Glave učne, školnik, pop!

Znate već neg tribit zob!

Vez’te kolo za tu os!

Čin postani plan i voz!

Čemu pitat: gdo i ča?

Gdo je – nigdor, ča je – ča!

Naše ime, slava, glas,

Ča je? mumpic kot Parnas!

Znate, da je sloga moć!

Vucte kola iz teškoć!

Svi za oje, ne najzad…,

Proklet, ki si renegat!

Ča va žitku kaniš steć?

Kus slanine ti je već?

Već želudac? već trbuh?

Neg razvit i zvišen duh?

„Gaudeamus igitur…!“

Grabi kunce iz presur!

Neka ti počupa črip

Duha, srce, božji kip!

Ki je pravi školnik, pop,

Tomi nij va glavi drob,

Tomi nij va mošnji Bog,

Nij mu Bog va bačvi sok!

Ada skupa svi va krug!

Razglasujte lip nauk,

Sladak, kratak, žuhak, slan,

A kot tuča jederan! –

Mate Meršić Miloradić, Jačke, Treće izdanje, Knjiga XXVII, Hrvatsko štamparsko društvo, Željezno, 1978, 94-95.

Vezite

Vucite

Oglasi

Agnjica Čenar-Schuster – Prazni ljudi

Agnjica Čenar-Schuster

Prazni ljudi

Svit je pun ljudi, ki su iznutra prazni.

To su oni, ki nisu u stanju razumiti drugoga i ćutiti s njim.

To su oni, ki si zadovoljavaju samo svoje potriboće.

To su ljudi prez falingov.

Falinge su slabosti, ke oni nimaju.

To su ljudi, ki ne znaju ni poslušati, a ni otvoriti se drugomu.

To su ljudi, kim manjka srića, ki ali sve konce držu u svoji ruka.

To su ljudi, ki manipuliraju emocije drugih, da bi odstranili vlašću prazninu.

To su oni, ki nikada nisu velikodušni, priskočni i veseli.

To su oni, ki žeru neizmjernu ljubav ljudi, ki su puni dobrote. Kad su se je zasitili, dobre ljude pokriva plašć emocionalne samoće. Ako postoji destruktivna samoća, onda je to ona, ku ostavljaju za sobom prazni ljudi.

To su ljudi, ki se hranu od punine drugih, da bi se ćutili živi.

Nekate biti voda njevih vrčev, iskra njegovoga veselja i svitlost njeve škurine.

Najstrašnija samoća je ona, ku ostavljaju za sobom prazni ljudi.

-ica

Hrvatske novine 24/2018, 14

Doroteja Zeichmann – Norištof (Narrendorf, Krottendorf…)

Doroteja Zeichmann

Norištof

Norištof je lipo selo,

u kom je uvijek veselo.

Norištof se svečuje,

pije, jači, prodikuje.

Ima onde svakorjačkih ljudi:

tumi, zvijani, folišni i ludi.

Drugi opet jako držu na se,

a neki si od jada puču vlase.

Je li to Crikva, političari ili obični ljudi,

Petar Palković se za sve jako trudi.

Naš karikaturist kadakoč i po nji mlati,

Ufam se, barem za Bog plati!

Norištof je lipo selo,

u kom je uvijek veselo.

Doroteja Zeichmann, 18. 5. 2018.

Hrvatske novine 23/2018, 23

Mate Meršić Miloradić – Na očevom grobi

Mate Meršić Miloradić

Na očevom grobi

Ivanu  B l a ž e v i ć u

Tužni brate, moj Ivane,

   Gorko je na svitu!…

Zakopali su ti oca,

   Dušu plemenitu.

Klečal si na njevom grobi

   Doma Fraknavi,

Ronil suzu gorku, žuku,

   Vruću od ljubavi.

Tvoj otac i ja smo rasli

   Skupa kot vršnjaki:

Oni sliva, ja trnula,

   Veseli dičaki.

Ne povidaj meni bilo,

   Ka ti srce kala,

Ja ju poznam jur od davna,

   Kad je na me pala.

Zakopali su i meni

Oca kako tebi,

Jur tridesetšesto ljeto

Doma su va nebi.

Onde znadu svaku moju

   Radost i težinu,

Ćutim njevu hvalu, grožnju,

   Ja pri svakom činu.

Onde vidu moje srce

   Ne kroz mrak i sito,

Njim je svako moje djelo

   Znano i očito.

Ćutim, da va nebi imam

   Vjernoga čuvara,

Ki me hvali va ljubavi,

   Va ljubavi kara.

Nepretelji, govorite,

   Čagod ćete, na me;

Mrazite mi blatom lice

   I kopajte jame!

Vaše laži svemu svitu

   Trubite na rogi:

Dost je, da su s manom smirom

   Moj otac pri Bogi!

Ada, brate, moj Ivane,

   Oči si otari,

Crikvu si va srci zgradi,

   Oca na oltari.

Digni pamet, digni dušu

   K njim pri svakom činu,

Da se budu i va nebi

   Radovali sinu! –

__________________

1 Blazovich Ivan, Frkanavac, farnik u Hrvatskom Jandrofu.

Mate Meršić Miloradić, Jačke, Treće izdanje, Knjiga XXVII, Hrvatsko štamparsko društvo, Željezno, 1978, 95-96.

Hrv. Jandrofu>Hrvatskom Jandrofu

Mate Meršić Miloradić – Ivanu u Beču 1916

Mate Meršić Miloradić

Ivanu u Beču 19161

Mladi sinko, Blažević Ivane!

Kamo si mi zašal med zibrane?

Ili jesu mučeniki sveti,

Ili jesu grišniki prokleti,

Ili jesu delije2 magnaške,

Ili jesu duše siromaške.

Nisu oni mučeniki sveti,

Nit su oni grišniki prokleti,

Nit su oni delije magnaške,

Nit su oni duše siromaške.

Nego su mi bojišća junaki,

Nego su mi s bojišća tužnjaki,

Va bolnici lučeni od zdravih,

Da se zdravi kuge ne dobavi.

Va deliri3 ta zaziva majku,

Ta pozdravlja zaručnju-šohajku,

Ta domaću skrb zruča družici,

Ta povida štorice dičici,

Ta blazinka stiska si med zube,

Ta si skida krvo-potne rube,

Ta s rukami pipa i zamahne,

Ta uzdahne, dušica izdahne!…

Mili Bože! Miluj sluge tvoje,

Slatki Jezuš! Reci: Spunjeno je!

Njie podvaraš, Blažević Ivane!

Nje patruješ, mladi pelikane!

Moja desna blagoslov ti šalje,

Bog te čuvaj sada i na dalje!

_________________________

1 Blažević Ivan je morao va boj za Feldpatera i kot ovakov je bio i Beči u bolnici.

2 delija: vitez, junak.

3 delir: nesvišće.

Mate Meršić Miloradić, Jačke, Treće izdanje, Knjiga XXVII, Hrvatsko štamparsko društvo, Željezno, 1978, 97-98.

Mate Meršić Miloradić – Put života…

Mate Meršić Miloradić

Put života…

   Put života, moj Ivane,

Počne ginut; čim se gane,

Kratak nam je, vrijed prestane

Kot s Brkave na Pervane

U zaviću i va hladi!

Ili zgora na Zasadi,

Dolinami i paradi,

Ili zdola pod Zasadi

Kad si lagak kot su pine

Ili prazan kot mekine,

Sudbina te gori rine

Na Zasade iz doline!

Budi mudri Salamune,

Oštar sebi kot su strune,

Ćuti blage žarom pune…

Sudbina te doli suhne!

Dobro kot mu dijel pripadje

Jedno rado, drugo radje:

Bit će zrnja uz lupinje!

Znaj na puti, moj Ivane,

Iz Brkave na Pervane

Čuvat glavu, srce, dlane,

Da ne zajdeš med Cigane.

Mate Meršić Miloradić, Jačke, Treće izdanje, Knjiga XXVII, Hrvatsko štamparsko društvo, Željezno, 1978, 98.

Mate Meršić Miloradić – Zlatomašniku Ivanu Muškoviću

Mate Meršić Miloradić

Zlatomašniku Ivanu Muškoviću

30. aug. 1871. – 30. aug. 1921.

Ivane moj, premili drug i brate!

Tovaruš moj od davnih mladih ljet!

Na Zlati Dan željim si bit uza te

I blagoslov iz svetih ruk prijet.

„Suscipiat“ pridat na tvoj „Orate“1,

Podignut glas: hozana, Bog je svet!

Pričesnik bit uz Jezuševe svate,

Na vrh si dijel od Zlate Maše zet!

Ne more bit, rastavlja me daljina.

Va kutki sâm prebavljam svoj život,

Zapet na pod kot kamen od malina.

Zderan, potrt, ubog kot sanskilot2,

Uz svit, ah, črn kot saje iz kamina,

Pozdravljam te na blagi Zlati God!

______________________________

1 Suscipiat: primi, Orate: molite.

2 sanskilot: prez plundrov do koljena, pokinut, cunjav.

Mate Meršić Miloradić, Jačke, Treće izdanje, Knjiga XXVII, Hrvatsko štamparsko društvo, Željezno, 1978, 98-99.

zlati dan (zlatni dan)

zlata maša (zlatna misa)

zlatni god (misa o pedesetogodišnjici zaređenja, svećeništva)

%d bloggers like this: