Gašpar Glavanić – Smrt i starac

Gašpar Glavanić

Smrt i starac

Putem z loze k domu starac drhtajući

Trudan od nošnje drv sede zdihajući:

Kade si mi, kade, o ti smrt nemila,

Zač ne dojdeš, da bi ljeta mi skratkila?!

Neg me gledaš, kako v starosti se mučim,

Pod teškim brimenom čar na tla se kučim!…

Smrt se javi starcu i veli: Ča hoćeš,

Da me neprestalno zdihajući zoveš?

Evo sam ti, starac, ja sam tebe čula,

Pozivanje tvoje sada posluhnula!

Pak i sama vidim, da si trudan zustal;

Sad mi povi samo: zašto si mene zval?…

Starac se uplaši, strah ga j‘ gledat gori,

I ne gledeć na smrt, tiho sprogovori:

Budi tako dobra, zahvalan bit ću ti,

Pomozi mi drva na pleća zdignuti! – –

Pjesništvo Gradišćanskih Hrvata, HAK, Beč, 1977, 21.