Matilda Bölcs – Tri dana Židani

TRI DANA ŽIDANI

Rano ste se doselili vavi merzli gaj.

450 liet i skoro kraj, svalil je skoro snop.

Sad ste sedno došli najzad kot se kiera

Kad zovie majka, kad zovie zabljeni dom.

Veter se j‘ zapudil i nosil vas doli

Z brigi, potoki i dalekih orsagi

Va selo ko vas spolon lamlje, ko vas zganja,

Ko se kara, ko ubraća, ali se ne da.

Čuvali su je pastiri, čuvadu i denas.

Jačka se čuje, z ubloka gizdavo raširuje,

Svečevanje na se strane tako zdavno dura.

Sako selo na svoj način pieldu daje za te.

Do bi to znal, do j‘ sad dost star spomin deržat

Da su pervi skupa znali dane viezat.

Onie večeri kad si se plakal na verti,

Za štalon da moraš za gospodina,

Dje li si vidil stiene kie se rušu na te,

Dje li si špieral kerv va zuba ku ćeš

Aldovat pred njimi na oltaru?

Dje li si znal da će te pogriz varoš ku si

Čuval najlipšimi mislimi i sanjami?

Prošal si pred nami va Rim, nisu te čekali.

Jedini pomagač ti je bil tvoj stari,

Tuliko put pošpotani hervatski jezik.

Leta su stekla, edno za drugin, se si in dal,

Talijanskoj riči se nisi čudil.

Ora et labora, neg to si znal i veroval

Da se tako more i mora živit.

Na Djivanju i sad kiritof pred crikvon

San Giovanni Laterano, veći, neg Židani.

Vrata su cielu noć otperta. Pod šatori

Se ča ti serce želji. Djigranje koga si ti

Već nigdar kupit niećeš. Sakaričke slatkarije

Nahitane na kupac. I kod ringlšpija

Ono ča in se neg sanjalo doma.

Sad zahaja sunce na cimitori.

Zmišali se glasi na harmoniki,

Addio mia bella Napoli, kade

Ste nan braća va glajnoj sudbini? Morje

Van oš dura pod vankušon? Grojze van se

Čerljeni na brajdi? Ča je bilo, već ne

More bit. Edan po edan naglo zgrišimo,

A niećemo imat vrimena da se kajemo.

Vuki se približuju drivenon pragu,

A ovce grizu železo, gladne ne vidu

Prik plota zelenoga. Za tuliko novih liet,

Ako nas oš bude, gledat ćemo

Da ne zniči herdja zviezde, ali tiho

Neka gane z travon zarašćene betone.

Matilda Bölcs, Jantarska ciesta, Pečuh, 1992, 14-15