Mate Meršić Miloradić – Uz Dunaj

Mate Meršić Miloradić

Uz Dunaj

Kad se šećem uz Dunaj,

Digne mi se duh va raj;

Vidim vale k sepi teć,

Kada manje, kada već,

Kako gre po vodi plug,

Sada bura, sada jug.

Pak si mislim, moj život,

Želja, briga, trud i pot

Su kot slapi, su kot vali,

Ke zburkaju ideali;

Ideali vihor su mi,

S neba ili s pakla šumi!

Kako si je ziberem,

Slobod mi je, akoprem

Milost s neba valju kreće,

A i klečke¹ vrag podmeće,

Vindar moram sam hotit,

Ter ne smim kot voda bit:

Njoj je teć, kot vihor rine,

A človik si nam namine.

---

¹ klečka – drivo, ko se vrglo blagu na noge, gužva.

Mate Meršić Miloradić, Jačke, Treće izdanje, Knjiga XXVII, Hrvatsko štamparsko društvo, Željezno, 1978, 312.

vreglo>vrglo