Mate Meršić Miloradić – Stari danki

Mate Meršić Miloradić

Stari danki

   „Star sam, star sam…, lice mi je

Jur nabrano kot na plač,

Žar va srci već ne grije,

Živim još, a ne znam zač.

   Našim mladim sam na puti,

Bar je oštro kara pop,

Bar se stiskam sam va kuti,

Rivaju me van va grob.

   Da se ugnem sinu, snahi,

Gospodarstvo dal sam s ruk,

Sad si rižem kruh va strahi,

Škuro gleda na me vnuk.

   Staroj krvi dušak vina

Bi godilo dan po dan;

Ah, bojim se sina prosit,

Groša nimam za duhan.

   Pratež mi je poderana,

Zdavno sam ju kupil sam;

Čižme tvrde, stara sana…,

Pojt med ljude me je sram.“

   Tužni djede, dost je slaba

Tvoja muka, moraš znat,

Kad pomisliš, kako baba

Držat mora svim hrbat.

   Vlašći sin prepušća ženi,

Da čini, čagod će s njum,

Va nju snaha, skot pakleni,

Strilja riči kot dum-dum.

   Pozapira sve va stani,

Ar bi stara mogla krast,

Sve pred njom pod ključe srani:

Muku, mliko, jaja, mast.

   Drivene su noge, ruke,

Mladoj mora pojt po drv!

Čuvat mora mlade vnuke,

Skače, trza mlada krv.

   Veći vnuki se ne maru,

Baba im je nek na smih;

Maćko, vidiš? glej bakaru¹…

Badnut ona njih ne smi.

   Vidu mladi djela zala,

Ništ ne branu toga njim;

Svaki je kot tvrda skala:

Tup i slip i gluh i nim.

   Tvrdo mi je jilo vaše,

Kleca mi poslidnji zub…

Dite vam ostavi kaše,

Pojte jist za peć na klup!

   Put i grabe su uz faru,

Njih ne čuva policaj;

Tamo hitu, ča potaru,

Lonce, kokoš, kad je kraj.

   To je star človik na seli,

Zlamljen lončić, crkla stvar;

Djelaj, djelaj, a po djeli

Poj va grabu, ar si star!

   Ali, ali… znano mi je,

Kakov je na seli red!

Ki ljubavi ne posije,

Nij vridan lkubavi žet!

   Znate? Kad ste mladi bili,

Ki ste sada baba, djed,

Isto tako ste činili,

Sada je na vami red!

   Znajte pravo ljubit dicu,

Pak ćedu i dica znat,

Ljubit starca i staricu,

Njim va svem poštenja dat.

   Mlad si, zmogneš djela veća!

Ali znaš li, kako? zač?

Starim moreš sjest na pleća,

Oni sedlo, ti jahač.

   Budmo ada dobri ljudi,

Dajmo starim prvu čast!

Tako će na svakoj grudi

Sâd ljubavi rast i cvast!

_____________________

¹ bakara – viška.

Mate Meršić Miloradić, Jačke, Treće izdanje, Knjiga XXVII, Hrvatsko štamparsko društvo, Željezno, 1978, 75-77.