Mate Meršić Miloradić – Bratu Jivi Muškoviću na Karneval 1916

Mate Meršić Miloradić –

5. Bratu Jivi Muškoviću na Karneval 1916

Jive brate, smrt prihaja,

   Moramo si zbogom reć!

Smrt jednake skupa spaja…

Ti ćeš gledat na me s raja,

   Mene ćedu vrazi peć.

Jive Matu, Mate Jivu

   Vidit će na sudnji dan.

Bog će zvijat zrno-plivu,

Ti na desnu, ja na livu,

   Ti ovčica, ja baran!

Ali onda na me pazi

   Va dolini Jozafat!

Radovat se ne hte vrazi,

Vidit ćeš im na obrazi,

   „Basti Kuli“ hte psovat.

Črapa šapnut će pajtašu,

   Reć po nimšku: „Ist nit gujt!

Ov će nam zakuhat kašu,

Štat va pakli svetu mašu…

   Neka ide, daj mu ujt!“

„Znaš, njegovu Tetu Katu

   Sam zavraćal va pakal.

Spomen tomu atentatu

Nosim plišu po hrbatu…

   Daj mu ujt, kot sam rekal!“

Ja ću s ceste ujt na stazu

   Ter se ščučnut tisk uz plot.

Pak ću noge zet pod pazuh,

Letit, skočit hop k prilazu,

   Ravno k Petru va depot!

Sveti Pera gleda, gleda,

   Tiče prst va šnup tabak:

„Glej galibe! ča ću seda?

Kriči tomu: „Heda-heda!

   Pojt ti neće van z barak!“

Pak će pitat sveti Pera:

   „Kako si dospil na brig?

Ča ću s tobom?… hm… revera¹,

Dobar si za konduktera

   S purgatorijuma prik!“

„Duše, kim se muke spunu,

   Ćeš prevažat uz bilet;

Svaka plaća po korunu,

Vjeran budi va računu…

   Tringelta ti neću zet.“

Ja ću stat uz Petra blizu,

   Ruku bi mu kušnut rad…

„Šnupaj, Mate, zemi prizu,

Pak odhajaj va remizu²

   Ter va kočak lezi spat.“

Vidiš ada, Jive brate,

   To će moja služba bit;

Pera dat će na potplate,

Škrablju nudit: „Šnupaj Mate!“

   A kad kihnem, reć: „Prosit!“

Kad prevozim sve dušice,

Reć će Pera: „Mate moj,

Ti ne smiš pred Božje lice,

Krmi vani tvoje ptice,

Lopa, kočak budi tvoj!“

Ja ću reć: „O, sveti Pera!

   To je meni plaće dost!

Kad već nimam pašašera,

Budi lopa moja stelja…

   Živit znam uz slabi kost!“

„Nek još to me čižma žulji:

   Ključ od vrat, o, znami kraj!

Bit ću rado na patrulji,

Ali kadgod bih po škulji

   Pokukujcnu k vam va raj.“

Peri ujt će rič: „Sapristi!

   Glej, ko si mi zvijan gost!“

Pak po tiho: „…absolvisti,

Et latronem exaudisti³,…

   Dobro, Mate, sad je dost!“

Zbogom ada, Jive brate!

   Kad prispiš va vječni raj,

Onde su mi Teta Kate,

Šapni: „Vrijed će dojt i Mate!…“

   Lipo je pozdravit daj! – –

_______________________

¹ u istinu.

² remiza – odmaranje.

³ …absolvisti, et latronem exaudisti – odvezao ga, i razbojnika uslišio.

Mate Meršić Miloradić, Jačke, Treće izdanje, Knjiga XXVII, Hrvatsko štamparsko društvo, Željezno, 1978, 16-18.