Anton Leopold – Bigunac

Anton Leopold

Bigunac

Sve je tužno, sve je golo,

   Jesen skida zemlje čar,

Ugaša se žarko kolo –

   Tone sunca kolobar.

Otpadjeno lišće šušti,

   Već se sluti prvi snig…

Težak korak, dah na usti –

   Tužno biće pelja big.

Granica je preskočena,

   Preplaznjena oštra zid.

Domovina je zgubljena! –

   Suze oduzimlju vid.

Sve je pusto, sve je ružno.

   Kamo će sad mrvunac?

Pomoz, Bože! – zdahne tužno.

   Tareć suze bigunac.

Još se jednoč najzad krene,

   Tužno mahne u ta smir. –

Pogled v magli se zadene,

   Klone kot mlahav leptir.

I na hladno tlo poklekne,

   A unutri ćuti bol.

Neki tajni glas mu rekne:

   Tudjina je gorak stol!

Kalendar Gradišće 1978, 74.