Robert Palković – Jačka

Robert Palković

Jačka

Kad si bila ti ‘oš mala,

Ljubav ti nisi poznala.

Imala si rude vlasi

Igrala si se na placi.

Došao je pak lipi čas

Ki je bio i vred za nas

Već ka škura noćica

Bila nam je prekratka.

Rado smo se šetali

Po toj našoj lozici.

Čudakrat počinuli

I si ljubav skazali.

Pak po nekom času

U zelenoj travici,

Jur već nisi bila mala

Ljubit si se dobro znala.

Sad si mislim većkrat puti,

Da mi se u glavi muti,

Nij ‘vo bila jedna šala

Ka nam se j‘ nek skazala.

Ar si sad nastala mati,

Godalo se j‘ u našoj lozi,

Va zelenoj travici

Bili jesmo mi dva norci.

Došla su nam naša dica,

Zato se potiho pitam,

Sad je doba malo pazit,

Ali s ljubavi se ne pozabit.

Ar već komu se u glavi bludi

I pak redi se po drugi.

Doma mu je sve premalo

Ar se j‘ doma preveć stalo.

Zato žene vi pazite,

Muže čisto ne pozabite.

Dajte nam vaše veselje

Pak nij triba druge stelje.

Ono ča smo mi imali,

Jedan drugomu smo si dali.

Ljubav si pokažemo

I se rado vidimo.

Nut vam ne smim ništ povidat,

Ar bi morao dalje lagat,

Ča se j‘ komu koč godalo

Mu je denas još premalo.

Vince ino ljubav draga,

Ovo j‘ istina Hrvata.

Pjesme i sve drugo ča,

Najlipša si mi Hrvatica.

Robert Palković, Kominac, HKD, 2002, 31-32.

nesmim>ne smim