Ivan Blažević – Pismo

Ivan Blažević

Pismo

(Tovarušu u visoke Dolomite.)

Dugo smo kod Dunaja sidili.

– Lipi časi – bratko, vitez mili!

Povidajke su tekle kot ulje,

I vračile moje duše žulje.

Uz samovar – o tajno je šušjao

Si me ti jak mlahavoga jačao.

_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _

Ustavio me – ni to povidajka.

(Kot usnito dite skrbna majka.)

Ja za tobom gledao sanjajući.

Strahom bacio gladio si po plući.

Ti si mi slao glase iz daleka.

Da i mene još veselja čeka.

„Da je lipo” – da je pusta mila

Da ni tamo ni zrna bacila.

_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _

Ganuo sam se pak još i ja rano

Bilo mi je sve srce važgano.

_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _

Živio sam ti u tudjini tudje

I pogazio mnogo oštro grudje.

Poručao ti – da mi dobro ide

Dobro ide…

_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _

Onda j’ došla zloća stopr na svit.

U jadu vidio sam narode kipit.

Na kap smo pak obadvimi sjeli.

Ja na varoš – ti opet po seli.

Ti po vodi po brigi i doli,

Ti za štukom na potreni koli,

Ti po blati, po vrući i zimi,

Ti si jači – ti si išao s njimi…!

_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _

Ja je čekam – kad dojdu s bacili

Sad prez straha – kot kad ne bi bili.

Brate! – Je li se još lipo živi?!

Po junaki poruči ča Jivi!…

Ivan Blažević, pjesme, HŠtD, 1998, ghb, 4. svezak, 230-231.

šušljati

samovar: bakrena ili mjedena i sl. posuda karakterističnog oblika u kojoj se grije voda za pripravljanje čaja (u zemljama bivšeg SSSR-a, Mongoliji, Egiptu, Turskoj, Iranu)

Teemaschine