Ivan Blažević – Vitez i smrt!

Ivan Blažević

Vitez i smrt!

Iz ognja ga nosu

Nek u hlad – u lozu.

Vitez dobe maja,

Sunce mu zahadja.

Smrt mu kod nog stoji

Da ‘spuni po volji.

„Nek hodi, nek hodi

Moj svit ti mir rodi,

Ar rana te kolje

Kod mene je bolje!

Misliš znam na drage?

Dojt ćedu na vage.

Dom išće ti oko?

Glej doli diboko!

Noć ruši granice,

Brati smo, sestrice.

Ča slušaš ča trubu?!

Hodi nek daj ruku.”

_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _

„Poj! mene dom viče

Neću tvoje sriće.

Neću ti ni mira,

Neprijatelj umira,

Ne čuješ ti vika!?

Naša je i dika!

Lemberg je opet naš,

Kod mene ča čekaš?

Ne štentaj, ne bludi

Prik su tvoji ljudi.”

Ivan Blažević, pjesme, HŠtD, 1998, ghb, 4. svezak, 227-228.