Mate Šinković – Trgadba grojza

TRGADBA GROJZA

Zreja grojze črno, belo,

sad pred dobum je oš celo.

Kodi med sladkoća zgleda,

sladkoća teploga leta.

Kodi đunđe visu grozdi,

na tersenoj skradnjoj brazdi,

Zrnje grojza nam se smije –

na vredi se v mušti zlije.

Čerljeni i žuti lišće,

novo mesto ono jišće.

Putne beru grojze zlatno,

zato j‘ ništ ako je blatno.

Sudi, badnji ne punuju,

v kante grozdi se nek žuju.

Vreda mušt na koli pišći,

kola domon teško tišći.

Ako j‘ čuda s tim je bolje,

spraznit će se dobre volje.

Da bude ur jednoč v sudi –

zadovoljan onda budi.

Neg falinga j‘ kod je šturma,

onda b‘ skočil ča iz turma.

Va njem je jačka i psost –

kad se ga dost nisi post.

Trgadba je lipo vrime,

kot nam kaže i nje jime.

Kasna jesen, grojza dost,

sladki med i sladki mošt.

Mate Šinković, Na našoj Gori, Šopron 1998, 47-48.