Robert Palković – Kominac

Robert Palković

Kominac

Onda jur u stari časi

Rado su te poštovali

Je li stari ino mladi.

Kad je htio večer nastat

Rado su htili na te posidat

Gospodar i gospodarica

I sva njeva hižna dica.

Ti si bio hižni dijel

Mnogi se j‘ na te rado sjel.

Ostavili su na tebi sve trudno.

I upamet zeli već ča čudno.

Susjed i već ki drugi

Od djela bili i oni trudni,

Rado su te poštovali

Kad su te nek za se imali.

Iz kamena si bio izgradjen,

Bio si pred svakim stanjem

Pobiljen, mnogokrat u plavom

I čudakrat u bijelom.

Robert Palković, Kominac, HKD, 2002, 27.

Robert Palković – Kašnje

Robert Palković

Kašnje

 

Prošao je pak stari čas,

Došao je pak novi čas,

Gdo ima časa već danas,

Da b’ se pak sjel pred stan.

 

Vred ćeš bit ti pozabljen

Od muži i od njevih žen

Gdo se već na kamen sjede,

Ar nigdor tebe upamet ne zame.

 

Vi denašnji ljudi

Su te zdavno porušili,

Novo stanje izgradili

I na te nisu već mislili.

 

Onda u oni stari časi,

Kad su živili naši preoci.

Oni su te poštovali

Zdravi, betežni, veliki ino mali,

Stari ino mladi.

 

A denas su prazne place,

Nigdor već upamet ne zame.

Onda kad si bio poznat

I pred svakim stanom bio za nas,

Ti pozabljeni kominac.

 

Robert Palković, Kominac, HKD, 2002, 31-32.

od njevih žen

Robert Palković – Jačka

Robert Palković

Jačka

Kad si bila ti ‘oš mala,

Ljubav ti nisi poznala.

Imala si rude vlasi

Igrala si se na placi.

Došao je pak lipi čas

Ki je bio i vred za nas

Već ka škura noćica

Bila nam je prekratka.

Rado smo se šetali

Po toj našoj lozici.

Čudakrat počinuli

I si ljubav skazali.

Pak po nekom času

U zelenoj travici,

Jur već nisi bila mala

Ljubit si se dobro znala.

Sad si mislim većkrat puti,

Da mi se u glavi muti,

Nij ‘vo bila jedna šala

Ka nam se j‘ nek skazala.

Ar si sad nastala mati,

Godalo se j‘ u našoj lozi,

Va zelenoj travici

Bili jesmo mi dva norci.

Došla su nam naša dica,

Zato se potiho pitam,

Sad je doba malo pazit,

Ali s ljubavi se ne pozabit.

Ar već komu se u glavi bludi

I pak redi se po drugi.

Doma mu je sve premalo

Ar se j‘ doma preveć stalo.

Zato žene vi pazite,

Muže čisto ne pozabite.

Dajte nam vaše veselje

Pak nij triba druge stelje.

Ono ča smo mi imali,

Jedan drugomu smo si dali.

Ljubav si pokažemo

I se rado vidimo.

Nut vam ne smim ništ povidat,

Ar bi morao dalje lagat,

Ča se j‘ komu koč godalo

Mu je denas još premalo.

Vince ino ljubav draga,

Ovo j‘ istina Hrvata.

Pjesme i sve drugo ča,

Najlipša si mi Hrvatica.

Robert Palković, Kominac, HKD, 2002, 31-32.

nesmim>ne smim

Robert Palković – Stari junak

Robert Palković

Stari junak

Martin je jur nastao starji,

Ovo on ne kani znat,

Ćuti da ga nešto gnjavi,

Vred će morat to spoznat.

Oči su nastali slabi

Kad ne vidi ča bi rad.

Uši šumu dan i noć,

Ostavlja ga potiho moć.

Ur se kani ‘vomu i podat.

Vliče njega van na polje.

On se sili, to mu j‘ vidit,

Kad je star i pun nevolje.

Žene gredu mu po glavi,

Kad počiva on u travi.

Misli pak, o kako bi sad

Lipše bilo, kad bi bio mlad.

Robert Palković, Kominac, HKD, 2002, 35.

Robert Palković – Konac mesopusta

Robert Palković

Konac mesopusta

Mesopust, o mesopust,

Zač ćeš nas ostavit?

Lipo j’ bilo,

Neću te pozabit.

Teško mi je kad pomislim,

Zač nek mora ovo bit

Kad promislim, mesopust,

Da će svemu konac bit.

Kratko j’ bilo ‘vo veselje

I lip ov novi čas.

Teško mi je kad promislim,

Ar vred će svemu bit konac.

Samo ti si u času

Ki nas o noriju pelja,

Imao sam dost veselja,

Neka budi tebi hvala.

Dojt će ada Čista srijeda,

Vidit ćemo ča se j’ stalo

I u mesopusnom času godalo.

Već ki ćedu te ‘oš iskat

I se kade pomuče stiskat,

Ar im je sve bilo premalo,

Ča se j‘ u mesopustu stalo.

Robert Palković, Kominac, HKD, 2002, 36.

Robert Palković – Čudo

Robert Palković

Čudo

‘Edna kočka dneve dugo sisi

Shranjena u svojem gnjazdi.

Nigdor ne upamet zame

Kad joj se novi žitak počne.

Vred se j‘ čudo godalo

Dvanajst piplić se j‘ izleglo.

Samo dvoja jaja

Imala su ‘oš časa.

Pak po kratkom časi,

Bila su i ‘va u dobi.

Vred se upamet zame

Kad kočka svojom dicom dojde.

Gospodarica presenećeno stoji

I na dvoru pipliće broji.

Veselo gospodara kriči i viče:

„Hodi poglej si je, četrnajst ih je!“

Vako j‘ bilo u početku časa,

Ar natura j‘ svenek pripravna.

Svaki žitak ovoga svita

Začne se iz jaja.

Robert Palković, Kominac, HKD, 2002, 39.

Robert Palković – Pomoć

Robert Palković

Pomoć

Došla je opet zima,

Trpit će divlja živina.

Ar snig pokrit će polje,

Živina imat će nevolje.

Ptice dojt ćedu na vaš vrt,

Nosi i ti za nje skrb.

Naredi maslo i simena na vrt,

Nosi i ti za nje skrb.

Naredi njim maslo i sime za hranu,

Imat ćeš u protuliću lipu hvalu.

Robert Palković, Kominac, HKD, 2002, 40.

Imat ćes>ćeš

Robert Palković – Na rastoku

Robert Palković

Na rastoku

U ‘voj našoj domovini,

Poljanskoj krajini,

Vidiš daleko i široko

Mnogo sada i vinogradov.

I na rastoke se poziva,

Da se kuša dobroga vina,

Zelenim vijencem, tako pozivat,

Da ne ideš mimo nikad.

Kad pak stupiš ti u stan

Nigdar nisi čisto sam.

Mnogi ki ‘ur ovde sidu

I pri hartanju svenek viču.

Gospodaru veliš ča si željiš

U hipcu ti se želja ispuni,

Bijelo vino ili črljeno

Ili vodom pomišano.

Ovo sve dostaneš

Kad se u Šiminom rastoku pokažeš,

Ar je ovde ‘oš pravica

Da te pogosti krčmarica.

A na zadnje i upamet zameš

Da si gdo u ovom stanu,

Od gospodarstva pak dostaneš

Njevu srdačnu hvalu.

Robert Palković, Kominac, HKD, 2002, 43.

Robert Palković – Tamburaška jačka

Robert Palković

Tamburaška jačka

Mi smo mi,

Mi smo mi, ar jesmo tamburaši,

Mi smo mi, i tamo smo za vas pripravni,

Hoćemo vam melodije igrat

I malo veselja dat.

Mi smo mi,

Ar jesmo skupa spravni,

Bud’te vi, od nas, srdačno pozdravni,

Hoćemo vam lipe pjevke jačit

I ta vaša srca ‘oćemo mi razveselit.

Hajdi, mi ćemo se dobro napit,

Naše dobro vince ‘oćemo pokusit,

Da b‘ se gibali svi naši bori,

Ki nam veselje daju u lozi.

Nidgar nećemo mi prestat,

Ar jesmo mi veseli Hrvati.

Hajdi ‘oćemo se dobro napit.

Živio! Vam skupa, sestre i brati.

Ovo j‘ naša velika želja,

Da b‘ ostali uvijek puni veselja,

Da bi vam se dobro ugodalo

I svaki dan sve dobro dalo.

Robert Palković, Kominac, HKD, 2002, 44.

Robert Palković – Apel na guske

Robert Palković

Apel na guske

O guske, o guske

Kad bi vi nek znale

Ne bi se iz štale ganule.

Ar svenek bliže je ta dan,

Da vas primu iz štale van.

Noži se ur brusu

Za ‘vu ili za tu gusku.

Ar danas vas ‘oš perje kinči,

Po hiža čut je strašne riči.

A po krčma visu jur plakati

Ki pozivaju na kratki:

Dojdite i vi svi skupa,

Na tustu gusku Martinovu.

‘Oš i guslat ćedu na ti dan.

Veselja bit će mnogo vam.

Tako je jur svenek bilo

I će svenek bit,

Da ćete morat drage guske

Za ‘vi Martinski dan umrit.

Robert Palković, Kominac, HKD, 2002, 47.

Martinova guska, Martinski dan