IDEMO PRIK…
Išli su naši na Štajere
miesto škole
suhi konjić je dosukal do Kiršlaga
Oni natezali gladne vrate
prik brigov čekali
čudo i spasenje
a dostali pladanj černe supe
da bi bosi veselije pasli krave
Nedilju su se pak dovlikli
Svetoj Mariji i zahvalili
na zasluženim šoljinam i prateži
Idu naši prik
brat djagode i tergat grojze
Stolećima tako puzimo
po zemlji esterajskoj
Sad nam rižu vlaku na granici
a mi ćemo se opet riedit prik
aš nismo mi Ugri nismo nit Hervati
neg duše
kie se kupuju á la ruski
kie ćedu i mertve plaznit
prik… va Esteraj
Matilda Bölcs, Jantarska ciesta, Pečuh, 1992, 45
Dijeli ovo/Share this:
Filed under: ghrv književnost, Matilda Bölč | Leave a comment »
Ivanov blog - Ljubav je pjesma 