Matilda Bölcs – Harfa

HARFA

Josipu Gujašu, najboljem

        profesoru, sad z one strane

        Aherona

Ovo je tvoje vrime

ov potop slobode

Ča nam hasni

kad se ur zbudjadu

Pilati novi

Nosil si va glavi

Sridnju Europu kot san

najlipši koga smo

barbari ljuto pokosili

Onda si se pretvoril

va jačke žilave diboke

Mi smo te neg slušali

pošicali prahom pisanja

i metali pečate na nje

Historija literatura postale su

žitak zdravi ča je bila škola

bil si ti svitlost poezija

muzika riči mračna umiranja

imitacije gospodskih gestova

Ali žandari su ur dertali

pred vrati kujcali prik škulja

lomatali lancima

Zač su se tebe tako bojali?

Dal si nam sega ali to

nisi rekal

da ćemo se pod tim križom

i mi prekobačit

da nam nigdor rupca dat nieće

kako ga ni tebi dali nisu

Va školi smo svečevali

kad su te zakapali

Odonda su nam suze

smerznute na ubrazu

Ustal si va nami i mi

od tebe već ne moremo

bit drugačiji

Došal je novi svit – velu

Poštienje z kruhom

na placi prodaju

Teško je pomislit

da si znal ur onda

Prorokon ni dato

va zemlju ubećanu stupit

Matilda Bölcs, Jantarska ciesta, Pečuh, 1992, 20-21