Mate Šinković – Suton ropstva

SUTON ROPSTVA

Dok će bit sužanstva jaram?

Da ne bude vas svit sram?

Dok će jimat ropstva lanac?

Ta teški železni panat.

Doklek će oš spleten korbač,

bič černjaukov zdaran nosač?

Dokle će kričat celi svit:

sloboda i mir kad’ će bit?

Zač je takvi krajov svita,

da je med ljudi razlika?

Moreš li bit zač si črnac,

ali žuti čvrst Japanac?

Ni te ta Majka rodila,

ka si je dite ljubila?

Zač ne moreš najti potpor?

moreš gazit vrući sumpor?

Kad budeš znal reći sloboda,

voj, najlipši vez zaloga.

Ovoj sad: neg kratka sanja,

prost se bogatomu klanja.

Jednuč će vam zviezda zajt,

ka će vam vo se dat najt.

Gazit ćete slobode put,

iz š njim najti mira kut!

Kad vam dojde žarko sunce,

ko pojišće vse vrhunce?

Mir donese vsim va serce,

kodno malo živo zrnce.

Bud pozdravna zemlja južna,

napojena si još krvna!

Želje, ćuti, mirni traki,

neće bit magleni mraki.

Čujte naše pjesme vierne,

za vas boreć, glušu mirne!

Bit će kod vas modro nebo,

utišat će morje – tiho!

Suza bliskat od veselja,

najti hoćete pretelja.

Na sutonu ropstva žar,

slobod će bit vaš lip dar!

Mate Šinković, Na našoj Gori, Šopron 1998, 18-19.