Mate Meršić Miloradić – Marici

Mate Meršić Miloradić

Marici

   Ah, po dugom, dugom časi

Vidil sam te, kakova si!

Gledal sam te, truplo bablje,

Šćrbavu kot stare grablje,

I obraz nabran na čmrčka¹…,

O kako nas čas poprčka!

Oči mutni kot je mlaka,

Gledom kot od kiseljaka;

Glava ti se zemlji klanja,

Vidiš mi se čuda manja;

Drhće ruka, noga slaba…,

S ričom, Mare, sad si baba!

   Kad si bila lipa mlada,

Svakoga si znorit rada;

Vedra, živa, mladovita,

Čarobna kot Afrodita²

Svim si bila mila šala,

Svakomu odbriznut znala,

A uz majku kći jedina,

Bila si joj Proserpina³.

Ne kot Marta, nego lijena

Kot sestrica Magdalena,

Nit si prela, nit si šila,

Nit si prala, nit si plila,

Rasprokšena i gizdava,

To na hištvo nij priprava!

Va samiti i va svili,

Si ostala na cidili!

   Sad si stara prez diteta,

Snahe nimaš niti zeta,

Prez unuka, prez unuke

Spala si na tudje ruke!

Bavljaš čas uz jad i vadu,

Drago plaćaš bludnju mladu!

Suzom zmačeš tvrdu slamu…,

Milujem te, poj va jamu!

   Vidiš Rezu? Rodna biše,

Sedmero ih odgojiše!

Svi su vrli, sini, kćere,

Svi joj dobri s pune mjere,

Svi joj služu va ljubavi,

Stari čas va blagoj muki!

Kad premineš ti i ona,

Ti s progonstva, ona s trona,

Bit će roj, ki te proklinje,

Za nju plaču okol škrinje,

Nijedno je zabit neće,

Na grobak hte sadit cvijeće,

Kad prosvane protuliće,

U jeseni nažgat sviće,

Svaki večer ne pozabu,

Očenaš za „našu babu“!

Ljubav joj je bila sitva,

Žetva joj je sad molitva,

A od Boga raj za plaću,

Ne za  h a l j u   kratku kraću,

Neg‘ za mili trud uz ćaću,

Neg’ za slatku skrb domaću

Za dičicu, za unuke,

Zajti će va Božje ruke!

   Mare, padi na koljena,

Kot sestrica Magdalena.

_____________________

¹ čmrčak: ča dica cmulju.

² Afrodita: božica ženske lipote i ljepote.

³ Proserpina, Jupitera-boga kći.

Mate Meršić Miloradić, Jačke, Treće izdanje, Knjiga XXVII, Hrvatsko štamparsko društvo, Željezno, 1978, 72-73.