Ivan Blažević – Junak

Ivan Blažević

Junak

Košulju mu je našila

Na ti dan još majka,

Na ki dan ga je zgubila –

Zet će joj ga šohajka!

Veselo se posmihuje,

V novih čižmah na rance;

Gladi si na rukah žulje –

I misli jur na tance.

Vidi sused, pita: „Ča ćeš pojt znam služit?“ –

„Ne! Danas ću se dat med junake zapit!“…

Svilom našit rubac strči

Van iz maloga žepića;

Blažen nosi ga na srci,

Na njem črljena rožica,

Ka j‘ procvala na nje vrti. –

Blaženo se posmihuje:

Znači ljubav čar do smrti! –

Gladi si na ruki žulje…

Opet pita sused: „Ćeš znam na razglede?“ –

„Nek na tanac!“ – veli – „Hodte s manom, dede!“…

Na krljači rozmarija,

(Ždral već noj va modi).

Vse j’ va novom… nij nedilja! –

S rozmarijom se vse brodi.

Juhuču – i gluši jačka

Veselije i vse jače…

Konac je, konac junačtva!

V suzah majka sada plače…

Već ne pita sused, ča sad junak kani,

Susedi su vsevik i na pir pozvani!

Pjesništvo Gradišćanskih Hrvata, HAK, Beč, 1977, 51.

susjed

djed

sve jačke

u suza