Ivan Blažević
Betlehemska igra
I.
1. pastir:
Čreda tiho spi na polji,
I mi ćemo na pokoji
Zabit naše teške trude,
Sanj načinja srićne ljude.
2. pastir:
Noćas mi se j’ ča sanjalo.
Vas dan mi nij mira dalo.
A razumit čudne sanje
Ne morem ja nit najmanje.
3. pastir:
No povij nam tvoj san čudni!
Ako smo sada i trudni,
Rado ćemo posluhnuti,
Različni su sanje puti.
2. pastir:
Vidio sam u snu svitlinu,
Oblaki se svi raskinu.
Bila je to, znaš, svitlina,
Moje srce još sad ima.
3. pastir:
Ja sam vidio u snu grm rož.
Zeo sam si iz žepa nož.
I odrizao lipu rožu,
Dala j’ duhu još i nožu.
1. pastir:
Zaistinu čudne sanji.
Vidim ča čudnoga u nji.
Pak glej, zvijezda lipa, mila,
Nigdar još nij prosvitila.
Lipa svitlost, čudne rože,
Zlamenuju – mili Bože!
Spasitelja, ki dojt mora,
Glejte čudna zvijezda j’ zgora.
Andjeo:
O pastir, na tvoje želje,
Nazvišćujem ti veselje!
I mir ljudem dobre volje,
Svemu svitu čase bolje!
2. pastir:
Andjeo mili, hvala Tebi!
1. pastir:
Zaspat sad već mogli ne bi!
3. pastir:
Hajd’mo hitro Betlehem,
Naš kralj budi pozdravljen!
(Pastiri projdu.)
Ivan Blažević, pjesme, HŠtD, 1998, ghb, 4. svezak, 84-85.
črijeda
čudne sanje
Dijeli ovo/Share this:
Filed under: ghrv književnost, Ivan Blažević_1998 | Leave a comment »
Ivanov blog - Ljubav je pjesma 