Lajoš Škrapić – Dičinja pitanja

Dičinja pitanja

Na brižiću crikva stara

– črljeni se – rumena,

krez vieke, boje ostala,

preživila vrimena.

Okolo nje svit pokojnih,

sičom okružen cintir:

misto plačev, javkanj bolnih,

tišina, pokoj i mir.

Idemo k velikoj maši

po crikvenoj stazi, van,

svi, iz sela, ljudi naši,

a s materom i ja sâm.

Kot smo bliže k domu mrtvih,

pitam mater iskreno:

– Mamo, i Vi ćete umrit?

– Da, sinak, i svi ćemo.

Prvič mi, stari po redu

– prisnu istinu povi –

kad nam se redi poridu,

za nami ćete i vi.

– Al’ Mamo, po smrti ćemo

se nanovič narodit?!

i s vami po ovoj cesti

skupa u crikvu hodit?!

Pitanju ni odgovora,

tiho me kara mati:

– U crikvi već ni govora!

Vidiš, jur smo u vrati!

Vuža vliču, glušu zvoni,

vjernike sazivaju,

glas mi se u šum zaroni,

mrtvi me poslušaju.

            ***

Pedeset lit nosi tajnu

iz ditinstva, pitanje:

Mudrac, odgovora daj mu,

dok‘ ne projde meda nje!

Lajoš Škrapić, Obračun, Budimpešta, 1996, 54-56.