Lajoš Škrapić – Ćaće

OBRAČUN

Ćaće

Jur dvajset lit sanjam da ste živi

u košari sijeno nosite,

ali drva cipljete u simbi,

u komori sikač brusite.

Nigda, nigda pohodim vas doma,

sideće u kuhinji s materom.

Stara hiža, u snu, nigdar nova,

jilovačni trnac pod strihom.

U zbijenoj stini miš škavori,

drivenu gredicu črv grize:

rusta, melje cilu noć po volji,

hipac na hipac drobi vrime.

Iz štaglja rivljemo najpr kola,

navredi ćemo krave zapreć:

prazna parma, krme dovest s polja,

rano uvečer počinut, leć.

Znam kad blago krmite u štali,

‘ko ne Vi, si dve krave ruju.

Vik’ kad ste od njih dalje ostali,

bižale k vam, z’prežene k rulju.

Za skupna jasla su je svezali,

lanac su trznule, pak domon,

a Vi ste je najzad otpeljali.

poštovajući vikar zakon.

Vam su si vrat runile u jaram,

strašni teret kleće ganule;

turobno je gonili na sajam,

žalne ćuti teško minule.

Iskupili ste si siromaštvo,

odgojili za dug čuda krav:

za dvajset lit, povite mi, zašto?

Siromah nek v’ nebi ima prav?!

Lajoš Škrapić, Obračun, Budimpešta, 1996, 46-48.