Lajoš Škrapić – Iz višine

Iz višine

U snu sam na sputnjik sel

obletit Zemlju ukrug.

Nikoliko gradov, sel

pogledat odzdol uz put.

Osam kilometarov,

dugi korak krez hipac:

dvisto, tristo korakov,

vidiš spoznani pijac.

Draga, mila ti mista:

Protvino¹, Polenovo².

Zdravi zrak, voda čista,

ognjišće POLENOVO³.

Iskrena ljubav k tebi,

srce, dušu potrese.

Pazi, i ne potepi:

ćut u beskraj poseže!

Volga, Baku, Jerevan,

Ečmiadzin⁴, kršćanstvo,

Kavkav, jezero Sevan⁵,

bogato človičanstvo.

Minsk, Petrograd, Novgorod,

Petrodvorec^*, Puškino^*,

brig, dolina preporod,

sve nanovič „kršćeno“.

Moskva, Varšava, Berlin,

Praga, Bratislava, Beč,

Pariž, Strasburg, Grenobl, Rim,

Pešta, Zagreb…, što ćeš već?

Mogal bi još prebrajat

Belgrad, Plovdiv, Sofiju,

Caricin⁶ pak Carigrad⁷,

varošku litaniju.

Putnik uvik putuje.

Nigdar neće ostat sam,

‘ko ima prijatelje,

svagdir će ga čekat stan.

 

^1,2 mali varoši blizu Moskve

³ veliki ruski slikar, prijatelj Rjepina

⁴ centar armenske crikve

⁵ jezero u Armeniji

^*glasovita carska mista u Rusiji

⁶ staro ime Staljingrada – Volgograda

⁷ staro ime Istambula

Lajoš Škrapić, Obračun, Budimpešta, 1996, 75-77.