Lajoš Škrapić – Sto lit

Sto lit

(Na centenarium očevoga rođenja)

Sto lit – dvadvajset prez nas:

i ov i ta, dugi čas.

Oče, za nas pot točil,

snagu, žitak potrošil.

Odhranil nas poštenjem,

molitvom, svetim štenjem.

Zašto si se vojeval?

Zašto ti je sin upal?

Zašto smo svi služili,

što smo si zaslužili?

Koracamo za tobom,

u kuku s tvojim bolom.

Posudi nam mudrosti,

strpljivosti, kriposti!

Poglej na nas iz nebes,

pomozi starost prenest!

Bili ste i Vi kot mi,

bit ćemo i mi kot Vi!

Tritrideset, zrila dob,

stal sam, ćaće uza grob.

Stal na vanjski kolobar:

nam je svaki dan jur dar.

Slabo puše jezerčak,

gladi grobe mlačni zrak.

V’ cintiru, na gornji kraj

čeka na nje vječni raj.

Lajoš Škrapić, Obračun, Budimpešta, 1996, 49.