Posted on 7 veljače, 2020 by ivansic
Konstantin Vlašić
Neće
Nam mladi ne pišu.
Na livo zato reprint od LINAKA 2008.
Nadalje konstatiramo.
Neće nas spasiti Greta.
Neće nas spasiti Basti.
Niti Werner.
Nećedu nas spasiti Hrvatske novine.
Niti Novi glas.
Nećedu nas spasiti subvencije.
Neće nas spasiti LINAK.
Neće nas spasiti Dan mladine.
Neće.
Ne.
Će.
Konstantin Vlašić živi lakše bez očekivanj.
To oslobodi.
Novi glas 4/2019, 15.
http://www.hakovci.org/novi-glas/
Filed under: ghrv književnost, Konstantin Vlašić, Novi glas | Leave a comment »
Posted on 7 veljače, 2020 by ivansic
Romana Schweiger
Iz Poluotoka
Pola sam kao ti.
Otišao si,
pola vremena bez tebe.
Pola pisma
iz poluotoka.
Šalješ mi bol,
laž, već ti nije tajna.
Tvoj glas,
već zaboravljen.
Moje vrime isteklo.
Tvoja vjera baš je jača,
ne željiš da ostaneš,
ar si kriv.
Na bolu svom,
i pola srcu mom.
Novi glas 4/2019, 15.
Hakovski LINAK 2008.
Novi Glas
Filed under: ghrv književnost, Novi glas, Romana Schweiger | Leave a comment »
Posted on 7 veljače, 2020 by ivansic
Andrea Kerstinger
Pomišano
Gehen wir zur Ausstellung?
Hvala Bogu se opet ča giblje u selu!
Ja ‘nako ništ nimam predvidjeno.
Zumindest gibt‘s dort ein Buffet.
Onde imadu sigurno i dobroga vina.
Was soll dort schon gezeigt werden?
Kada će se ovo sad počet?
Das soll bitte Kunst sein?
Ovo znam i ja!
Ovako ča zna i moja triljetna kćer moljat!
Typisch, Künstler unter sich.
Wow, tolle Keramik!
Da, ali kad dolispade je sve kraj!
Ov foto je ali lip!
Wenn ich auch so eine teure Kamera hätte, könnte ich das noch viel besser.
Ča je fotografiranje isto jur umjetnost?
Interessante Farbmischung.
Wie soll ich das jetzt bitte interpretieren?
No, ča si je umjetnik ovde nek mislio?
Si on uopće ča misli?
Besonders gut gefällt mir die beispiellose Entwicklung dieses Künstlers, die sich vor allem in der außerordentlichen Farbgebung und Bildkomposition ausdrückt und dessen autobiographischen Züge sich in seinen aktuellen Werken widerspiegeln.
Da, da, i ja sam jur svenek znao da će s ovoga koč ča nastat.
Wow, da bin ich jetzt echt geflasht.
Zaistinu lipa izložba!
Hodi, ali sada idemo!
Warte, machen wir noch schnell ein Selfie!
Ovo morem sad postat na insta:
#ichkannkunst.
Novi glas 4/2019, 9.
Novi Glas
Filed under: Andrea Kerstinger, ghrv književnost, Novi glas | Leave a comment »
Posted on 7 veljače, 2020 by ivansic
Andrea Kerstinger
farbanje
danas se ćutim
malo plava
ne naivna ili užerana
nego kot svitloplavo nebo
bez oblakov
morebit bi se morala
napit staklo črljenoga
da se farbe
bolje zmišaju
Andrea Kerstinger
idealna mišavina farbov
čekaj još!
ako se tvoje škuroplavo
zmiša s mojim sunčanim žutim
onda bi dostignuli dibokozeleno
morebit još ne tribamo
izgubiti ufanje
Andrea Kerstinger
prekrasne farbe
daj da
zlijem sve svoje farbe
med tvoje
črnobijele slike
ja kanim je
nadahnuti sa žitkom
sa žitkom u svi svoji
sječanji
Andrea Kerstinger
nova skala farbov
med škurobijelim
i svitločrnim
leži blistavo suro
– ili se varam?
Andrea Kerstinger
bezbojan
sve črno viditi
bijelo odibirati
a onda
se zeleno i plavo
jadati
Novi glas 4/2019, 8.
http://www.hakovci.org/novi-glas/
Filed under: Andrea Kerstinger, ghrv književnost, Novi glas | Leave a comment »
Posted on 7 veljače, 2020 by ivansic
Konstantin Vlašić
ART S.A.M.
ART SAM.
Hrvart sam.
Vrijeda sam sam.
ART SAM.
Hrvart sam.
Vrijeda sam sam.
ART SAM.
Kade sam.
Sam sam.
ART SAM.
Kvar sam.
Akvarel.
ART SAM.
Hrvart sam.
Prva Hrvart sam.
Po prvi put pisati pjesmicu,
Je lako. Ki je bio prvi od nas?
Ki je napisao prvi pjesmicu na ovom jeziku?
Ne znamo.
ART SAM.
Zadnja Hrvart sam.
Vrijeda sam sam.
Ako ti pišeš zadnju
Pjesmicu na jednom jeziku.
Na ovom.
ART SAM.
Hrvart sam.
Zadnja Hrvart sam.
Će bit va?
Uvodne riči, Novi glas 4/2019, 3.
Novi Glas
Filed under: ghrv književnost, Konstantin Vlašić, Novi glas | Leave a comment »
Posted on 7 veljače, 2020 by ivansic
Mate Šinković
Na sajmu
Bio sam na sajmu nezdavno,
ne kupovat, velim vam ravno:
Da vidi človik svit i ljude,
ubajao sam vam je svakude,
zgora, zdola, na pravo i livo;
v ruki držao sam va staklu pivo.
Otprem oči, gledam simo-tamo.
Na sajmi se počne cirkus rano!
Od vikanja gluhnut ćedu uši,
a prez pinez ćedu te i vuši.
Ćuti, oči želju vidit svega,
od šatorov, do leda i meda.
Jedni bižu, kažu – lažu, piju,
pineze lako va blato siju.
Ruke lamlju, viču liciterat;
lako je njim dobar žitak ferat.
Tužno j‘, da je sajam i naš žitak;
Noj vrimena, tako nam je kratak.
Žitak nam je velik sajam svim.
Vridno nam je? ‘Nako smo nek dim!
Prodaju se tako jedni druge,
na vom žitka sajmu smo svi sluge.
Splinjiju nam duše dobre ćuti;
Ako ne, ko davu te va kuti.
Sve si prodaj, liciteraj dalje,
samo srce ne ponudjaj; kad je mjera
ovo, s kom miriš poštenje;
ovo j’ tebi-meni pohvalenje.
Nij za prodat srce, ljubav mlada;
budi na nje svenek ti gizdava!
Ne prosi se na ta kola gori,
ka te rivaju svom silum doli.
Lipota j’ nek jedan mali hipac,
na zadnje ćeš si bit samo krivac!
Sajam je, ča vidiš, ino ljudi –
vjerna, čvrsta svenek sama budi!
Neka gledat nikad mošnju, pinez,
srca čista ćut svega će ti donest.
Neka se dat va ruke kufarom;
Dobro ćedu platiti, ali svim zlom!
Neka zabit, da te žitak sajam,
ništ nij vridno, ča se daje zaman!
Pjesništvo Gradišćanskih Hrvata, HAK, Beč, 1977, 142-143.
Filed under: ghrv književnost, Mate Šinković, Pjesništvo Gradišćanskih Hrvata_1977 | Leave a comment »
Ivanov blog - Ljubav je pjesma 