Franjo Augustin Blazović – Zgubljeni čas

Franjo Augustin Blazović

Zgubljeni čas

Duge jesenske noći

brzo hte opet dojti

i ti ćeš bit sam,

na čitavom svitu sam.

Sam. –

Četiri zidi okolo tebe,

nad tobom, pod tobom

pod hladan.

Uza te bezbrojne knjige,

zaboravljene družice nime.

Na zidu tucaju ure,

nestale časove miru,

oni se taču u prošlost mrtvu

u ovom praznom, turobnom hipcu.

Oj, kako boli samota,

ah, kakova muka

je prazan čas!

O, glupa mladost, o, ljeta tudja,

o, ljeta prazna, ohola, huda …

Kad bude Sudac pitao za nje,

ča ću ja reći? –

Ah, pomilovanje!

Pjesništvo Gradišćanskih Hrvata, HAK, Beč, 1977, 123-124.

https://ivansic.wordpress.com/2017/06/19/augustin-blazovic-zgubljeni-cas/